Књига о Јову 11
1 А Софар Намаћанин одговори и рече:
Tad Cofars no Naēmas atbildēja un sacīja:
2 Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
Vai uz tik daudz vārdiem nebūs atbildēt, vai mutīgam cilvēkam lai paliek taisnība?
3 Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
Vai tad citiem uz tavām blēņām būs klusu ciest, ka tu mēdi, un neviens tevi neapkauno,
4 Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
Un saki: mana mācība ir skaidra, un es esmu šķīsts priekš Tavām acīm, (ak Dievs!)
5 Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
Bet tiešām, kaut Dievs runātu un atdarītu Savas lūpas pret tevi
6 И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
Un tev stāstītu to apslēpto gudrību, kas ir gudrība pār gudrību, tad tu zinātu, ka Dievs nemaz vēl visus tavus noziegumus nepiemin.
7 Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
Vai tu Dieva apslēptos padomus vari atrast, vai attapt tā Visuvarenā pilnību?
Viņa ir augstāka nekā debesis, - ko tu vari darīt? Dziļāka nekā elle, - ko tu vari zināt? (Sheol h7585)
9 Дуже од земље, шире од мора.
Garāka nekā zeme savā mērā, un platāka nekā jūra!
10 Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
Kad Viņš uzbrūk un gūsta, priekš tiesas stāda, kas Viņam to liegs?
11 Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
Jo Viņš pazīst neliešus, Viņš redz negantību, vai vērā nelikdams.
12 Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
Bet pirms ģeķis nāk pie gudrības, tad meža lops paliek par cilvēku.
13 Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
Ja tu pacelsi savu sirdi un izplētīsi savas rokas uz Viņu, -
14 Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
Ja tu to ļaunumu, kas tavā rokā, tālu atmetīsi, un netaisnībai neļausi mājot savā dzīvoklī,
15 Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
Tad tu savu vaigu varēsi pacelt bez vainas un varēsi pastāvēt un nebūs jābīstas.
16 Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
Tad tu bēdas varēsi aizmirst, un tās tā pieminēt, kā ūdeni, kas aizskrien.
17 Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
Un tavs mūžs stāvēs spožāks nekā dienas vidus, un pat tumsa būs kā rīta gaisma.
18 Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
Un tu varēsi ticēt, ka vēl ir cerība, un redzēsi, ka vari mierā dusēt.
19 Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
Un varēsi apgulties, un neviens tevi neizbiedēs, un daudzi vēl tevi godinās.
20 Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
Bet bezdievīgo acis izīgst un viņu patvērums iet bojā, un viņu cerība iznīks kā pēdīgā dvaša.
