< Књига о Јову 11 >
1 А Софар Намаћанин одговори и рече:
Alors Sophar de Naama prit la parole et dit:
2 Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
La multitude des paroles restera-t-elle sans réponse, et le bavard aura-t-il raison?
3 Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
Tes vains propos feront-ils taire les gens? Te moqueras-tu, sans que personne te confonde?
4 Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
Tu as dit à Dieu: « Ma pensée est la vraie, et je suis irréprochable devant toi. »
5 Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
Oh! Si Dieu voulait parler, s'il ouvrait les lèvres pour te répondre;
6 И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
s'il te révélait les secrets de sa sagesse, les replis cachés de ses desseins, tu verrais alors qu'il oublie une part de tes crimes.
7 Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
Prétends-tu sonder les profondeurs de Dieu, atteindre la perfection du Tout-Puissant?
8 То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? (Sheol )
Elle est haute comme les cieux: que feras-tu? Plus profonde que le séjour des morts: que sauras-tu? (Sheol )
9 Дуже од земље, шире од мора.
Sa mesure est plus longue que la terre, elle est plus large que la mer.
10 Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
S'il fond sur le coupable, s'il l'arrête, s'il convoque le tribunal, qui s'y opposera?
11 Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
Car il connaît les pervers, il découvre l'iniquité avant qu'elle s'en doute.
12 Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
A cette vue, le fou même comprendrait, et le petit de l'onagre deviendrait raisonnable.
13 Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
Pour toi, si tu diriges ton cœur vers Dieu, et que tu étendes vers lui tes bras,
14 Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
si tu éloignes l'iniquité qui est dans tes mains, et que tu ne laisses pas l'injustice habiter sous ta tente,
15 Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
alors tu lèveras ton front sans tache, tu seras inébranlable et tu ne craindras plus.
16 Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
Tu oublieras alors tes souffrances, tu t'en souviendras comme des eaux écoulées;
17 Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
L'avenir se lèvera pour toi plus brillant que le midi, les ténèbres se changeront en aurore.
18 Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
Tu seras plein de confiance, et ton attente ne sera pas veine; tu regarderas autour de toi, et tu te coucheras tranquille.
19 Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
Tu reposeras, sans que personne t'inquiète, et plusieurs caresseront ton visage.
20 Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
Mais les yeux des méchants se consumeront: pour eux, point de refuge; leur espérance est le souffle d'un mourant.