Књига пророка Исаије 2
1 Реч која дође у утвари Исаији сину Амосовом за Јуду и за Јерусалим.
This is the message that was revealed to Isaiah son of Amoz concerning Judah and Jerusalem:
2 Биће у потоња времена гора дома Господњег утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стицаће се к њој сви народи.
In the last days the mountain of the house of the LORD will be established as the chief of the mountains; it will be raised above the hills, and all nations will stream to it.
3 И ићи ће многи народи говорећи: Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљевог, и учиће нас својим путевима, и ходићемо стазама Његовим. Јер ће из Сиона изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима.
And many peoples will come and say: “Come, let us go up to the mountain of the LORD, to the house of the God of Jacob. He will teach us His ways so that we may walk in His paths.” For the law will go forth from Zion, and the word of the LORD from Jerusalem.
4 И судиће међу народима, и караће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју.
Then He will judge between the nations and arbitrate for many peoples. They will beat their swords into plowshares and their spears into pruning hooks. Nation will no longer take up the sword against nation, nor train anymore for war.
5 Доме Јаковљев, ходи да идемо по светлости Господњој.
Come, O house of Jacob, let us walk in the light of the LORD.
6 Али си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуни зала источних и гатају као Филистеји, и мили су им синови туђински.
For You have abandoned Your people, the house of Jacob, because they are filled with influences from the east; they are soothsayers like the Philistines; they strike hands with the children of foreigners.
7 И земља је њихова пуна сребра и злата, и благу њиховом нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховим нема краја.
Their land is full of silver and gold, with no limit to their treasures; their land is full of horses, with no limit to their chariots.
8 Пуна је земља њихова идола; делу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови.
Their land is full of idols; they bow down to the work of their hands, to what their fingers have made.
9 И клањају се прости људи, и савијају се главни људи; немој им опростити.
So mankind is brought low, and man is humbled— do not forgive them!
10 Уђи у стену, и сакриј се у прах од страха Господњег и од славе величанства Његовог.
Go into the rocks and hide in the dust from the terror of the LORD and the splendor of His majesty.
11 Поносите очи човечје понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
The proud look of man will be humbled, and the loftiness of men brought low; the LORD alone will be exalted in that day.
12 Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на сваког који се подиже, те ће бити понижени,
For the Day of the LORD of Hosts will come against all the proud and lofty, against all that is exalted— it will be humbled—
13 И на све кедре ливанске велике и високе и на све храстове васанске,
against all the cedars of Lebanon, lofty and lifted up, against all the oaks of Bashan,
14 И на све горе високе и на све хумове издигнуте,
against all the tall mountains, against all the high hills,
15 И на сваку кулу високу и на сваки зид тврди,
against every high tower, against every fortified wall,
16 И на све лађе тарсиске и на све ликове миле.
against every ship of Tarshish, and against every stately vessel.
17 Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
So the pride of man will be brought low, and the loftiness of men will be humbled; the LORD alone will be exalted in that day,
18 И идола ће нестати сасвим.
and the idols will vanish completely.
19 И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.
Men will flee to caves in the rocks and holes in the ground, away from the terror of the LORD and from the splendor of His majesty, when He rises to shake the earth.
20 Тада ће бацити човек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слепим мишевима,
In that day men will cast away to the moles and bats their idols of silver and gold— the idols they made to worship.
21 Улазећи у раселине камене и у пећине камене од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.
They will flee to caverns in the rocks and crevices in the cliffs, away from the terror of the LORD and from the splendor of His majesty, when He rises to shake the earth.
22 Прођите се човека, коме је дах у носу; јер шта вреди?
Put no more trust in man, who has only the breath in his nostrils. Of what account is he?
