Песма над песмама 6
1 Куда отиде драги твој, најлепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?
Where has your beloved gone, O most beautiful among women? Which way has he turned? We will seek him with you.
2 Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.
My beloved has gone down to his garden, to the beds of spices, to pasture his flock in the gardens and to gather lilies.
3 Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.
I belong to my beloved and he belongs to me; he pastures his flock among the lilies.
4 Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.
You are as beautiful, my darling, as Tirzah, as lovely as Jerusalem, as majestic as troops with banners.
5 Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.
Turn your eyes away from me, for they have overcome me. Your hair is like a flock of goats streaming down from Gilead.
6 Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.
Your teeth are like a flock of sheep coming up from the washing; each has its twin, and not one of them is lost.
7 Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.
Your brow behind your veil is like a slice of pomegranate.
8 Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја;
There are sixty queens and eighty concubines, and maidens without number,
9 Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.
but my dove, my perfect one, is unique, the favorite of the mother who bore her. The maidens see her and call her blessed; the queens and concubines sing her praises.
10 Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?
Who is this who shines like the dawn, as fair as the moon, as bright as the sun, as majestic as the stars in procession?
11 Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.
I went down to the walnut grove to see the blossoms of the valley, to see if the vines were budding or the pomegranates were in bloom.
12 Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.
Before I realized it, my desire had set me among the royal chariots of my people.
13 Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке.
Come back, come back, O Shulammite! Come back, come back, that we may gaze upon you. Why do you look at the Shulammite, as on the dance of Mahanaim?
