Јеврејима 4
1 Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се улази у покој Његов, не закасни који од вас.
Te dongah amah kah duemnah khuiah kun ham olkhueha paihte nangmih khuiah khat khatloh a hlavawtlaa poek khaming tila birhih uh sih.
2 Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена реч, јер не вероваше они који чуше.
Amih bangla olthangthen aka phong lam ni n'om uh ngawn. Tedaea yaakrhoek te tangnah neha rhoih uh pawt dongah a hnavue kah olka tah phu voel pawh.
3 Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света.
A ti bangla aka tangnahrhoek tah duemnah khuila n'kun uh. Ka kosi neh ka toemngam vanbangla kai duemnah khuiah kun venim. Te cakhaw Diklaia tongnah lamloha bibi te ana om coeng.
4 Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.
Te dongah pakhatah hninrhih hama thui tangloeng. Te vaengah Pathen tah a bibi boeih lamkah hnin rhih vaengah duem.
5 И на овом месту опет: Неће ући у покој мој.
Te phoeiah amah hmuen la, “Ka duemnah khuiah kun uh mahpawh,” koep a ti.
6 Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;
Te dongah a khuila kun ham hlangvanga khueh tangloeng pueng. Tedae hnukbuet kah aka phongrhoek tah althanah dongah kun uh pawh.
7 Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.
Te phoeiah khohnin pakhat te “Tihnin “la a hoeptih kum heyet phoeiah ni David loha thui. A thui bangla tihninah a ol tena yaak uh atah nangmih kah thinko te ning sak uh boeh.
8 Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом.
Joshua loh amih te a duem sak atah hekah khohnin phoeiaha tloe ham tah thui mahpawh.
9 Дакле је остављено још почивање народу Божијем.
Te dongah duemhnin tah Pathen kah pilnam ham ni a om.
10 Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.
Te dongah amah kah duemnah khuiah aka kun tah Pathen loh amah bibi lamkah a duem vanbangla anih khaw amah bibi lamkah duem.
11 Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.
Te dongah tekah duemnah khuiah kun hamla haam uh sih. Te daengah ni althanah moeiboe dongah pakhat khaw amahlaa bung pawt eh.
12 Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца.
Te dongah Pathen kah olka tah hing tih khuekcet. cunghang boeih lakah voeivang la haat tih hinglu neh mueihla, rhuhcong neh hliing, duelaa thun tih a sah. Thinko poeknah neh hmuhnah khaw khocueh rhamvueh la a khueh.
13 И нема твари непознате пред Њиме, него је све голо и откривено пред очима Оног коме говоримо.
Amah hmaikaha thuhphah suentaea om moenih. Tedaea cungkuem he a tlingyal neh a mikhmuh ah rha uh coeng. Anih taengah mamih ol te a paek.
14 Имајући, дакле, великог Поглавара свештеничког, који је прошао небеса, Исуса сина Божијег, да се држимо признања.
Khosoihham koek, vaan aka hil la Pathen Capa Jesuh n'khueh uh te olphoei la pom uh sih.
15 Јер немамо Поглавара свештеничког који не може пострадати с нашим слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим греха.
Mamih kah vawtthoeknah aka rhen thai mueh khosoihham n'khueh uh moenih. A cungkuem dongah mamih mueiloh laa noemcai coeng dae tholhnah a khueh moenih.
16 Да приступимо, дакле, слободно к престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за време кад нам затреба помоћ.
Te dongah lungvatnah ngolkhoel taengah sayalh la paan uh sih. Te daengah ni rhennah n'dang vetih bomnah he tapkhoeh la lungvatnah neh m'hmuh eh.
