Јеврејима 3
1 Зато, браћо света, заједничари звања небеског, познајте посланика и владику, ког ми признајемо, Исуса Христа,
Therefore, holy brethren, partakers of the heavenly calling, consider the Apostle and High Priest of our profession, Christ Jesus;
2 Који је веран Ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његовом.
Who was faithful to him that appointed him, as also Moses was faithful in all his house.
3 Јер Овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио.
For this man was counted worthy of more glory than Moses, inasmuch as he who hath built the house hath more honour than the house.
4 Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.
For every house is built by some man; but he that built all things is God.
5 И Мојсије дакле беше веран у свему дому његовом, као слуга, за сведочанство оног што је требало да се говори.
And Moses verily was faithful in all his house, as a servant, for a testimony of those things which were to be spoken later;
6 Али је Христос као син у дому свом: ког смо дом ми, ако слободу и славу наде до краја тврдо одржимо.
But Christ as a son over his own house; whose house are we, if we hold fast the confidence and the rejoicing of the hope firm to the end.
7 Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете,
Therefore ( as the Holy Spirit saith, To day if ye will hear his voice,
8 Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,
Harden not your hearts, as in the provocation, in the day of temptation in the wilderness:
9 Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година.
When your fathers tempted me, proved me, and saw my works forty years.
10 Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје;
Therefore I was grieved with that generation, and said, They do always err in their heart; and they have not known my ways.
11 Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој.
So I swore in my wrath, They shall not enter into my rest.)
12 Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;
Take heed, brethren, lest there be in any of you an evil heart of unbelief, in departing from the living God.
13 Него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;
But exhort one another daily, while it is called To day; lest any of you be hardened through the deceitfulness of sin.
14 Јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо;
For we are made partakers of Christ, if we hold the beginning of our confidence steadfast to the end;
15 Докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте.
While it is said, To day if ye will hear his voice, harden not your hearts, as in the provocation.
16 Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.
For some, when they had heard, did provoke: yet not all that came out of Egypt by Moses.
17 А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагрешише, који оставише кости у пустињи?
But with whom was he grieved forty years? was it not with them that had sinned, whose bodies fell in the wilderness?
18 А којима се закле да неће ући у покој Његов, него онима који не хтеше да верују?
And to whom did he swear that they should not enter into his rest, but to them that believed not?
19 И видимо да не могоше ући за неверство.
So we see that they could not enter in because of unbelief.
