Јаковљева 1
1 Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.
James, a servant of God and of the Lord Jesus Christ, to the twelve tribes who are scattered abroad, greeting.
2 Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,
My brethren, count it all joy when ye fall into various temptations;
3 Знајући да кушање ваше вере гради трпљење;
Knowing this, that the trying of your faith worketh patience.
4 А трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.
But let patience have her perfect work, that ye may be perfect and complete, lacking nothing.
5 Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;
If any of you lacketh wisdom, let him ask of God, who giveth to all men liberally, and upbraideth not; and it shall be given to him.
6 Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.
But let him ask in faith, nothing wavering. For he that wavereth is like a wave of the sea driven with the wind and tossed.
7 Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.
For let not that man think that he shall receive any thing from the Lord.
8 Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.
A double minded man is unstable in all his ways.
9 А понижени брат нека се хвали висином својом;
Let the brother of low degree rejoice in that he is exalted:
10 А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.
But the rich, in that he is made low: because as the flower of the grass he shall pass away.
11 Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.
For the sun hath no sooner risen with a burning heat, but it withereth the grass, and its flower falleth, and the grace of its fashion perisheth: so also shall the rich man fade away in his ways.
12 Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.
Blessed is the man that endureth temptation: for when he is tried, he shall receive the crown of life, which the Lord hath promised to them that love him.
13 Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;
Let no man say when he is tempted, I am tempted by God: for God cannot be tempted with evil, neither tempteth he any man:
14 Него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.
But every man is tempted, when he is drawn away by his own lust, and enticed.
15 Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.
Then when lust hath conceived, it bringeth forth sin: and sin, when it is finished, bringeth forth death.
16 Не варајте се, љубазна браћо моја!
Do not err, my beloved brethren.
17 Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;
Every good gift and every perfect gift is from above, and cometh down from the Father of lights, with whom is no variableness, neither shadow of turning.
18 Јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.
Of his own will he hath begotten us with the word of truth, that we should be a kind of firstfruits of his creatures.
19 Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.
Therefore, my beloved brethren, let every man be swift to hear, slow to speak, slow to wrath:
20 Јер срдња човечија не чини правде Божије.
For the wrath of man worketh not the righteousness of God.
21 Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.
Therefore put away all filthiness and all that remains of wickedness, and receive with meekness the engrafted word, which is able to save your souls.
22 Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.
But be ye doers of the word, and not hearers only, deceiving your own selves.
23 Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;
For if any is a hearer of the word, and not a doer, he is like a man beholding his natural face in a mirror:
24 Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.
For he beholdeth himself, and goeth away, and immediately forgetteth what manner of man he was.
25 Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.
But he who looketh into the perfect law of liberty, and continueth in it, he being not a forgetful hearer, but a doer of the work, this man shall be blessed in his deed.
26 Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик своЈ, него вара срце своје, његова је вера узалуд.
If any man among you seemeth to be religious, and bridleth not his tongue, but deceiveth his own heart, this man’s religion is vain.
27 Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.
Pure religion and undefiled before God and the Father is this, To visit the fatherless and widows in their affliction, and to keep himself unspotted from the world.
