2 Мојсијева 14
1 И рече Господ Мојсију говорећи:
Locutus est autem Dominus ad Moysen, dicens:
2 Кажи синовима Израиљевим нека савију и стану у логор пред Пи-Аирот између Мигдола и мора према Вел-Сефону; према њему нека стану у логор покрај мора.
Loquere filiis Israel: Reversi castrametentur e regione Phihahiroth quae est inter Magdalum et mare contra Beelsephon: in conspectu eius castra ponetis super mare.
3 Јер ће Фараон рећи за синове Израиљеве: Зашли су у земљу, затворила их је пустиња.
Dicturusque est Pharao super filiis Israel: Coartati sunt in terra, conclusit eos desertum.
4 И учинићу да отврдне срце Фараону, те ће поћи у потеру за вама, и ја ћу се прославити на њему и на свој војсци његовој, и Мисирци ће познати да сам ја Господ. И учинише тако.
Et indurabo cor eius, ac persequetur vos: et glorificabor in Pharaone, et in omni exercitu eius. scientque Aegyptii quia ego sum Dominus. Feceruntque ita.
5 А кад би јављено цару мисирском да је побегао народ, промени се срце Фараоново и слуга његових према народу, те рекоше: Шта учинисмо, те пустисмо Израиља да нам не служи?
Et nunciatum est regi Aegyptiorum quod fugisset populus: immutatumque est cor Pharaonis et servorum eius super populum, et dixerunt: Quid voluimus facere ut dimitteremus Israel, ne serviret nobis?
6 И упреже у кола своја, и узе народ свој са собом.
Iunxit ergo currum, et omnem populum suum assumpsit secum.
7 И узе шест стотина кола изабраних и шта још беше кола мисирских, и над свима војводе.
Tulitque sexcentos currus electos, et quidquid in Aegypto curruum fuit: et duces totius exercitus.
8 И Господ учини те отврдну срце Фараону цару мисирском, и пође у потеру за синовима Израиљевим, кад синови Израиљеви отидоше под руком високом.
Induravitque Dominus cor Pharaonis regis Aegypti, et persecutus est filios Israel: at illi egressi sunt in manu excelsa.
9 И теравши их Мисирци стигоше их, сва кола Фараонова, коњици његови и војска његова, кад беху у логору на мору код Пи-Аирота према Вел-Сефону.
Cumque persequerentur Aegyptii vestigia praecedentium, repererunt eos in castris super mare: omnis equitatus et currus Pharaonis, et universus exercitus erant in Phihahiroth contra Beelsephon.
10 И кад се приближи Фараон, подигоше синови Израиљеви очи своје а то Мисирци иду за њима, и уплашише се врло, и повикаше синови Израиљеви ка Господу.
Cumque appropinquasset Pharao, levantes filii Israel oculos, viderunt Aegyptios post se: et timuerunt valde: clamaveruntque ad Dominum,
11 И рекоше Мојсију: Зар не беше гробова у Мисиру, него нас доведе да изгинемо у пустињи? Шта учини, те нас изведе из Мисира.
et dixerunt ad Moysen: Forsitan non erant sepulchra in Aegypto, ideo tulisti nos ut moreremur in solitudine: quid hoc facere voluisti, ut educeres nos ex Aegypto?
12 Нисмо ли ти говорили у Мисиру и рекли: Прођи нас се, нека служимо Мисирцима? Јер би нам боље било служити Мисирцима него изгинути у пустињи.
Nonne iste est sermo, quem loquebamur ad te in Aegypto, dicentes: Recede a nobis, ut serviamus Aegyptiis? multo enim melius erat servire eis, quam mori in solitudine.
13 А Мојсије рече народу: Не бојте се, станите па гледајте како ће вас Господ избавити данас; јер Мисирце које сте видели данас, нећете их никада више видети до века.
Et ait Moyses ad populum: Nolite timere: state, et videte magnalia Domini quae facturus est hodie: Aegyptios enim, quos nunc videtis, nequaquam ultra videbitis usque in sempiternum.
14 Господ ће се бити за вас, а ви ћете ћутати.
Dominus pugnabit pro vobis, et vos tacebitis.
15 А Господ рече Мојсију: Што вичеш к мени? Кажи синовима Израиљевим нека иду.
Dixitque Dominus ad Moysen: Quid clamas ad me? Loquere filiis Israel ut proficiscantur.
16 А ти дигни штап свој и пружи руку своју на море, и расцепи га, па нека иду синови Израиљеви посред мора сувим.
Tu autem eleva virgam tuam, et extende manum tuam super mare, et divide illud: ut gradiantur filii Israel in medio mari per siccum.
17 И гле, ја ћу учинити да отврдне срце Мисирцима, те ће поћи за њима; и прославићу се на Фараону и на свој војсци његовој, на колима његовим и на коњицима његовим.
Ego autem indurabo cor Aegyptiorum ut persequantur vos: et glorificabor in Pharaone, et in omni exercitu eius, et in curribus et in equitibus illius.
18 И Мисирци ће познати да сам ја Господ, кад се прославим на Фараону, на колима његовим и на коњицима његовим.
Et scient Aegyptii quia ego sum Dominus cum glorificatus fuero in Pharaone, et in curribus atque in equitibus eius.
19 И подиже се анђео Господњи, који иђаше пред војском израиљском, и отиде им за леђа; и подиже се ступ од облака испред њих, и стаде им за леђа.
Tollensque se angelus Domini, qui praecedebat castra Israel, abiit post eos: et cum eo pariter columna nubis, priora dimittens, post tergum
20 И дошав међу војску мисирску и војску израиљску беше оним облак мрачан а овим светљаше по ноћи, те не приступише једни другима целу ноћ.
stetit, inter castra Aegyptiorum et castra Israel: et erat nubes tenebrosa, et illuminans noctem, ita ut ad se invicem toto noctis tempore accedere non valerent.
21 И пружи Мојсије руку своју на море, а Господ узби море ветром источним, који јако дуваше целу ноћ, и осуши море, и вода се раступи.
Cumque extendisset Moyses manum super mare, abstulit illud Dominus flante vento vehementi et urente tota nocte, et vertit in siccum: divisaque est aqua.
22 И пођоше синови Израиљеви посред мора сувим, и вода им стајаше као зид с десне стране и с леве стране.
Et ingressi sunt filii Israel per medium sicci maris: erat enim aqua quasi murus a dextra eorum et laeva.
23 И Мисирци терајући их пођоше за њима посред мора, сви коњи Фараонови, кола и коњици његови.
Persequentesque Aegyptii ingressi sunt post eos, et omnis equitatus Pharaonis, currus eius et equites per medium maris.
24 А у стражу јутарњу погледа Господ на војску мисирску из ступа од огња и облака, и смете војску мисирску.
Iamque advenerat vigilia matutina, et ecce respiciens Dominus super castra Aegyptiorum per columnam ignis et nubis, interfecit exercitum eorum:
25 И побаца точкове колима њиховим, те их једва вуцијаху. Тада рекоше Мисирци: Бежимо од Израиља, јер се Господ бије за њих с Мисирцима.
et subvertit rotas curruum, ferebanturque in profundum. Dixerunt ergo Aegyptii: Fugiamus Israelem: Dominus enim pugnat pro eis contra nos.
26 А Господ рече Мојсију: Пружи руку своју на море, нека се врати вода на Мисирце, на кола њихова и на коњике њихове.
Et ait Dominus ad Moysen: Extende manum tuam super mare, ut revertantur aquae ad Aegyptios super currus et equites eorum.
27 И Мојсије пружи руку своју на море, и дође опет море на силу своју пред зору, а Мисирци нагоше бежати према мору; и Господ баци Мисирце усред мора.
Cumque extendisset Moyses manum contra mare, reversum est primo diluculo ad priorem locum: fugientibusque Aegyptiis occurrerunt aquae, et involvit eos Dominus in mediis fluctibus.
28 А вративши се вода потопи кола и коњике са свом војском Фараоновом, што их год беше пошло за њима у море, и не оста од њих ниједан.
Reversaeque sunt aquae, et operuerunt currus et equites cuncti exercitus Pharaonis, qui sequentes ingressi fuerant mare: nec unus quidem superfuit ex eis.
29 И синови Израиљеви иђаху посред мора сувим; и стајаше им вода као зид с десне стране и с леве стране.
Filii autem Israel perrexerunt per medium sicci maris, et aquae eis erant quasi pro muro a dextris et a sinistris:
30 И избави Господ Израиља у онај дан из руку мисирских; и виде Израиљ мртве Мисирце на брегу морском.
liberavitque Dominus in die illa Israel de manu Aegyptiorum.
31 И виде Израиљ силу велику, коју показа Господ на Мисирцима, и народ се побоја Господа, и верова Господу и Мојсију слузи Његовом.
Et viderunt Aegyptios mortuos super littus maris, et manum magnam quam exercuerat Dominus contra eos: timuitque populus Dominum, et crediderunt Domino, et Moysi servo eius.
