Књига проповедникова 12
1 Али опомињи се Творца свог у младости својој пре него дођу дани зли и приспеју године, за које ћеш рећи: Нису ми миле;
Remember also thy Creators in days of thy youth, While that the evil days come not, Nor the years have arrived, that thou sayest, 'I have no pleasure in them.'
2 Пре него помркне сунце и видело и месец и звезде, и опет дођу облаци иза дажда,
While that the sun is not darkened, and the light, And the moon, and the stars, And the thick clouds returned after the rain.
3 Кад ће дрхтати стражари кућни и погнути се јунаци, и стати млинарице, што их је мало, и потамнети који гледају кроз прозоре,
In the day that keepers of the house tremble, And men of strength have bowed themselves, And grinders have ceased, because they have become few. And those looking out at the windows have become dim,
4 И кад ће се затворити врата с улице, и ослабити звека од млевења, и кад ће се устајати на птичији глас и престати све певачице,
And doors have been shut in the street. When the noise of the grinding is low, And [one] riseth at the voice of the bird, And all daughters of song are bowed down.
5 И високог места кад ће се бојати и страшити се на путу, кад ће бадем уцветати и скакавац отежати и жеља проћи, јер човек иде у кућу своју вечну, и покајнице ће ходити по улицама;
Also of that which is high they are afraid, And of the low places in the way, And the almond-tree is despised, And the grasshopper is become a burden, And want is increased, For man is going unto his home age-during, And the mourners have gone round through the street.
6 Пре него се прекине уже сребрно, чаша се златна разбије и распе се ведро на извору и сломи се точак на студенцу,
While that the silver cord is not removed, And the golden bowl broken, And the pitcher broken by the fountain, And the wheel broken at the well.
7 И врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, који га је дао.
And the dust returneth to the earth as it was, And the spirit returneth to God who gave it.
8 Таштина над таштинама, вели проповедник, све је таштина.
Vanity of vanities, said the preacher, the whole [is] vanity.
9 А не само мудар беше проповедник, него још и народ учаше мудрости, и мотрећи и истражујући сложи много прича.
And further, because the preacher was wise, he still taught the people knowledge, and gave ear, and sought out — he made right many similes.
10 Стараше се проповедник да нађе угодне речи, и написа шта је право, речи истине.
The preacher sought to find out pleasing words, and, written [by] the upright, words of truth.
11 Речи су мудрих људи као жалци и као клини ударени; речи оних који их сложише дао је један пастир.
Words of the wise [are] as goads, and as fences planted [by] the masters of collections, they have been given by one shepherd.
12 И тако, сине мој, чувај се оног што је преко овог, јер нема краја састављању многих књига, и много читање умор је телу.
And further, from these, my son, be warned; the making of many books hath no end, and much study [is] a weariness of the flesh.
13 Главно је свему што си чуо: Бога се бој, и заповести Његове држи, јер то је све човеку.
The end of the whole matter let us hear: — 'Fear God, and keep His commands, for this [is] the whole of man.
14 Јер ће свако дело Бог изнети на суд и сваку тајну, била добра или зла.
For every work doth God bring into judgment, with every hidden thing, whether good or bad.'
