Приче Соломонове 1
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
Proverbs of Solomon, son of David, king of Israel:
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
For knowing wisdom and instruction, For understanding sayings of intelligence,
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
For receiving the instruction of wisdom, Righteousness, judgment, and uprightness,
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
For giving to simple ones — prudence, To a youth — knowledge and discretion.
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
(The wise doth hear and increaseth learning, And the intelligent doth obtain counsels.)
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
For understanding a proverb and its sweetness, Words of the wise and their acute sayings.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
Fear of Jehovah [is] a beginning of knowledge, Wisdom and instruction fools have despised!
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
Hear, my son, the instruction of thy father, And leave not the law of thy mother,
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
For a graceful wreath [are] they to thy head, And chains to thy neck.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
My son, if sinners entice thee be not willing.
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
If they say, 'Come with us, we lay wait for blood, We watch secretly for the innocent without cause,
We swallow them as Sheol — alive, And whole — as those going down [to] the pit, (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
Every precious substance we find, We fill our houses [with] spoil,
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
Thy lot thou dost cast among us, One purse is — to all of us.'
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
My son! go not in the way with them, Withhold thy foot from their path,
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
For their feet to evil do run, And they haste to shed blood.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
Surely in vain is the net spread out before the eyes of any bird.
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
And they for their own blood lay wait, They watch secretly for their own lives.
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
So [are] the paths of every gainer of dishonest gain, The life of its owners it taketh.
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
Wisdom in an out-place crieth aloud, In broad places she giveth forth her voice,
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
At the head of the multitudes she calleth, In the openings of the gates, In the city her sayings she saith:
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
'Till when, ye simple, do ye love simplicity? And have scorners their scorning desired? And do fools hate knowledge?
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
Turn back at my reproof, lo, I pour forth to you my spirit, I make known my words with you.
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
Because I have called, and ye refuse, I stretched out my hand, and none is attending,
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
And ye slight all my counsel, And my reproof ye have not desired.
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
I also in your calamity do laugh, I deride when your fear cometh,
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
When your fear cometh as destruction, And your calamity as a hurricane doth come, When on you come adversity and distress.
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
Then they call me, and I do not answer, They seek me earnestly, and find me not.
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
Because that they have hated knowledge, And the fear of Jehovah have not chosen.
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
They have not consented to my counsel, They have despised all my reproof,
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
And they eat of the fruit of their way, And from their own counsels they are filled.
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
For the turning of the simple slayeth them, And the security of the foolish destroyeth them.
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
And whoso is hearkening to me dwelleth confidently, And [is] quiet from fear of evil!'
