Дела апостолска 17
1 Прошавши пак Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, где беше зборница јеврејска.
And when they had passed through Amphipolis and Apollonia, they came to Thessalonica, where was the synagogue of the Jews.
2 И Павле по обичају свом уђе к њима, и три суботе разговара се с њима из писма,
And Paul, as his custom was, went in among them, and for three sabbaths discoursed to them out of the Scriptures,
3 Показујући и доказујући им да је требало Христос да пострада и васкрсне из мртвих, и да овај Исус ког ја, рече, проповедам вама, јесте Христос.
explaining them, and setting forth that it was necessary for the Christ to suffer, and to rise from the dead, and that “this is the Christ, —Jesus whom I am making known to you.”
4 И неки од њих вероваше, и присташе с Павлом и са Силом, и од побожних Грка мноштво велико, и од жена господских не мало.
And some of them were convinced, and joined themselves to Paul and Silas, and of the devout Greeks a great multitude, and of the women of high rank not a few.
5 Али тврдоврати Јевреји завиђаху, и узевши неке зле људе од простог народа, и сабравши чету, узбунише по граду, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ.
But the unbelieving Jews, taking with them certain bad men of the idlers in the market-place, and gathering a crowd, set the city in an uproar; and having come to the house of Jason, they endeavored to bring them out to the people;
6 А кад њих не нађоше, повукоше Јасона и неке од браће пред старешине градске вичући: Ови што замутише васиони свет дођоше и овде,
but not finding them, they dragged Jason and some of the brethren before the city magistrates, crying out, These men that have turned the world upside down have come hither also;
7 Које Јасон прими; и ови сви раде против ћесаревих заповести, говорећи да има други цар, Исус.
whom Jason hath entertained; and they are all acting in opposition to the decrees of Caesar, saying that there is another king, Jesus.
8 И смутише народ и старешине градске који ово чуше.
And they alarmed the multitude and the city magistrates when they heard these things.
9 Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их.
And having taken security of Jason and of the others, they let them go.
10 А браћа одмах ноћу оправише Павла и Силу у Верију. Дошавши онамо уђоше у зборницу јеврејску.
And the brethren immediately sent away Paul and Silas by night to Berea; who, having come there, went into the synagogue of the Jews.
11 Ови пак беху племенитији од оних што живе у Солуну; они примише реч са свим срцем, и сваки дан истраживаху по писму је ли то тако.
These were more noble than those in Thessalonica, in that they received the word with all readiness, and searched the Scriptures daily, whether these things were so.
12 Тако вероваше многи од њих, и од поштених грчких жена и од људи не мало.
Many of them therefore believed; and of the Grecian women of rank and men, not a few.
13 А кад разабраше Јевреји солунски да Павле у Верији проповеди реч Божју, дођоше и онамо те уздигоше и побунише народ.
But when the Jews of Thessalonica knew that at Beroea, too, the word of God was preached by Paul, they came hither also, and stirred up the multitudes.
14 А браћа онда одмах отправише Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотије осташе онде.
And then immediately the brethren sent away Paul to go to the sea; but Silas and Timothy remained there.
15 А пратиоци доведоше Павла до Атине: и примивши заповест на Силу и Тимотија да дођу к њему што брже, вратише се.
And they who conducted Paul brought him to Athens; and having received a commandment to Silas and Timothy to come to him as soon as possible, they departed.
16 А кад их Павле чекаше у Атини, раздражи се дух његов у њему гледајући град пун идола;
Now while Paul was waiting for them at Athens, his spirit was stirred within him, when he saw the city full of idols.
17 И препираше се с Јеврејима и богобојазнима у зборници, и на пазару сваки дан с онима с којима се удешаваше.
Therefore he reasoned in the synagogue with the Jews and the devout [[Greeks]], and in the market daily with those that met him.
18 А неки од Епикуроваца и од стојичких мудраца препираху се с њим; и једни говораху: Шта хоће овај беспослица? А други: Види се као да хоће нове богове да проповеда. Јер им проповедаше јеванђеље о Исусу и о васкрсењу.
And some of the Epicurean and Stoic philosophers also conversed with him. And some said, What doth this babbler mean to say? and others, He seemeth to be a setter forth of foreign gods; because he brought the glad tidings of Jesus and the resurrection.
19 Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: Можемо ли разумети каква је та нова наука што ти казујеш?
And they took him and brought him to Mars' hill, saying, May we know what this new doctrine is, of which thou speakest?
20 Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо дакле да видимо шта ће то бити.
For thou bringest certain strange things to our ears. We would know therefore what these things mean.
21 А Атињани сви и путници из других земаља не беху низашта друго него да шта ново казују или слушају.
Now all the Athenians, and the strangers residing among them, spent their leisure for nothing else but to tell or to hear something new.
22 А Павле ставши насред Ареопага рече: Људи Атињани! По свему вас видим да сте врло побожни;
Then Paul stood in the midst of Mars' hill, and said, Men of Athens, in all things I perceive that ye are very devout.
23 Јер пролазећи и мотрећи ваше светиње нађох олтар на коме беше написано: Богу непознатом. Ког дакле не знајући поштујете Оног вам ја проповедам.
For while passing along and observing your objects of worship, I found also an altar with this inscription, “To an unknown God.” What therefore ye, without knowledge of it, worship, that do I make known to you.
24 Бог који је створио свет и све што је у њему, Он будући Господар неба и земље, не живи у рукотвореним црквама,
The God who made the world and all things therein, he, being Lord of heaven and earth, dwelleth not in temples made with hands;
25 Нити прима угађања од руку човечијих, као да би Ономе требало шта који сам даје свима живот и дихање и све.
nor doth he receive service at the hands of men, as though he needed anything, since it is he that giveth to all life and breath and all things.
26 И учинио је да од једне крви сав род човечији живи по свему лицу земаљском, и поставио је унапред одређена времена и међе њиховог живљења:
And he made of one blood every nation of men to dwell on all the face of the earth, having fixed appointed times, and the bounds of their habitation;
27 Да траже Господа, не би ли Га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једног нас;
that they should seek God, if haply they might feel after him, and find him, though he is not far from every one of us.
28 Јер кроз Њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од ваших певача рекоше: Јер смо и род Његов.
For in him we live, and move, and have our being; as also some of your own poets have said: “For we are also his offspring.”
29 Кад смо дакле род Божји, не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању свом.
Being then the offspring of God, we ought not to think that the Deity is like to gold or silver or stone, graven by the art and device of man.
30 Не гледајући дакле Бог на времена незнања, сад заповеда свима људима свуда да се покају;
The times indeed of ignorance God overlooked; but now commandeth all men every where to repent;
31 Јер је поставио дан у који ће судити васионом свету по правди преко човека кога одреди, и даде свима веру васкрснувши Га из мртвих.
inasmuch as he hath fixed a day, in which he will judge the world in righteousness by a man whom he hath appointed; having given assurance to all by raising him from the dead.
32 А кад чуше васкрсење из мртвих, онда се једни ругаху; а једни рекоше: Да те чујемо опет о том.
And when they heard of a resurrection of the dead, some mocked; but ethers said, We will hear thee again about this matter.
33 Тако Павле отиде између њих.
Thus Paul departed from among them.
34 А неки људи присташе уза њ и вероваше; међу којима беше и Дионисије Ареопагитски, и жена по имену Дамара, и други с њима.
But certain men joined themselves to him, and believed; among whom was Dionysius the Areopagite; and a woman named Damaris, and others with them.
