1 Коринћанима 7
1 А за оно што ми писасте: добро је човеку да се не дохвата до жене:
And concerning the things of which you wrote to me: [it is] good for a man not to touch a woman,
2 Али због курварства сваки да има своју жену, и свака жена да има свог мужа;
and because of the whoredom let each man have his own wife, and let each woman have her proper husband;
3 Муж да чини жени дужну љубав, тако и жена мужу.
to the wife let the husband render the due benevolence, and in like manner also the wife to the husband;
4 Жена није господар од свог тела, него муж; тако и муж није господар од свог тела, него жена.
the wife does not have authority over her own body, but the husband; and in like manner also, the husband does not have authority over his own body, but the wife.
5 Не забрањујте се једно од другог, већ ако у договору за време, да се постите и молите Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неуздржањем.
Do not defraud one another, except by consent for a time, that you may be free for fasting and prayer, and again may come together, that Satan may not tempt you because of your self-indulgence;
6 Али ово говорим по свету а не по заповести;
and this I say by way of concurrence—not of command,
7 Јер хоћу да сви људи буду као и ја; али сваки има свој дар од Бога: овај дакле овако, а онај онако.
for I wish all men to be even as I myself [am]; but each has his own gift of God, one indeed thus and one thus.
8 А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.
And I say to the unmarried and to the widows: it is good for them if they may remain even as I [am];
9 Ако ли се не уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се неголи упаљивати се.
and if they do not have continence—let them marry, for it is better to marry than to burn;
10 А ожењеним заповедам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја
and to the married I announce—not I, but the LORD—do not let a wife separate from a husband:
11 (Ако се се пак и раздвоји, да се више не удаје, или да се помири са својим мужем); и муж да не пушта жену.
but, and if she may separate, let her remain unmarried, or let her be reconciled to the husband, and do not let a husband send a wife away.
12 А осталима говорим ја а не Господ: ако који брат има жену некрштену и она се приволи живети с њим, да је не оставља.
And to the rest I speak—not the LORD—if any brother has an unbelieving wife, and she is pleased to dwell with him, do not let him send her away;
13 И жена ако има мужа некрштеног и он се приволи живети с њом, да га не оставља.
and a woman who has an unbelieving husband, and he is pleased to dwell with her, do not let her send him away;
14 Јер се посвети муж некрштен женом крштеном, и посвети се жена некрштена од мужа крштеног; јер иначе деца ваша била би нечиста, а сад су света.
for the unbelieving husband has been sanctified in the wife, and the unbelieving wife has been sanctified in the husband; otherwise your children are unclean, but now they are holy.
15 Ако ли се некрштени раздваја, нека се раздвоји; јер се брат или сестра у таквом догађају не зароби; јер нас на мир дозва Господ Бог.
And if the unbelieving separates himself—let him separate himself: the brother or the sister is not under servitude in such [cases], and in peace has God called us;
16 Јер шта знаш, жено, да ако мужа спасеш? Или шта знаш, мужу, да ако жену спасеш?
for what, have you known, O wife, whether you will save the husband? Or what, have you known, O husband, whether you will save the wife?
17 Само као што је Бог разделио свакоме, и као што је сваког позвао Господ онако нека живи. И тако заповедам по свим црквама.
If not, as God distributed to each, as the LORD has called each—so let him walk; and thus I direct in all the assemblies:
18 Је ли ко позват обрезан, нека се не гради необрезан; ако ли је ко позват необрезан, нека се не обрезује.
being circumcised—was anyone called? Do not let him become uncircumcised; in uncircumcision was anyone called? Do not let him be circumcised;
19 Обрезање је ништа, и необрезање је ништа; него држање заповести Божијих.
the circumcision is nothing, and the uncircumcision is nothing—but a keeping of the commands of God.
20 Сваки нека остане у оном звању у коме је позван.
Each in the calling in which he was called—in this let him remain;
21 Јеси ли позван роб, не брини се; него ако и можеш свој бити, још радије буди.
a servant—were you called? Do not be anxious; but if also you are able to become free—use [it] rather;
22 Јер који је позван у Господу роб, слободњак је Господњи, тако и који је позван слободњак, роб је Христов.
for he who [is] in the LORD—having been called a servant—is the LORD’s freedman: in like manner also he the freeman, having been called, is servant of Christ:
23 Купљени сте скупо, не будите робови људима.
you were bought with a price, do not become servants of men;
24 Сваки, браћо, у чему је ко позван у оном нека остане пред Господом.
each, in that in which he was called, brothers, in this let him remain with God.
25 А за девојке немам заповести Господње, него дајем савет, као који сам помилован од Господа, да будем веран.
And concerning the virgins, I do not have a command of the LORD; and I give judgment as having obtained kindness from the LORD to be faithful.
26 Мислим дакле ово да ће бити добро за садашњу невољу да је човеку добро тако бити.
I suppose, therefore, this to be good because of the present necessity, that [it is] good for a man that the matter be thus:
27 Јеси ли се привезао за жену, не тражи да се разрешиш; јеси ли се одрешио од жене, не тражи жене.
Have you been bound to a wife? Do not seek to be loosed; have you been loosed from a wife? Do not seek a wife.
28 А ако ли се и ожениш, ниси сагрешио; и девојка ако се уда, није сагрешила: али ће имати такви невоље телесне; а ја вас жалим.
But, and if you may marry, you did not sin; and if the virgin may marry, she did not sin; and such will have tribulation in the flesh: and I spare you.
29 А ово говорим, браћо, јер је остало време прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају;
And this I say, brothers, the time from now on is having been shortened—that both those having wives may be as not having;
30 И који плачу као који не плачу; и који се радују као који се не радују; и који купују као који немају;
and those weeping, as not weeping; and those rejoicing, as not rejoicing; and those buying, as not possessing;
31 И који овај свет употребљавају као да га не употребљавају: јер пролази обличје овог света.
and those using this world, as not using [it] up; for the [present] form of this world is passing away.
32 А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;
And I wish you to be without anxiety; the unmarried is anxious for the things of the LORD, how he will please the LORD;
33 А који је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени. Друго је жена, а друго је девојка.
and the married is anxious for the things of the world, how he will please the wife.
34 Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и телом и духом; а која је удата брине се за светско, како ће угодити мужу.
The wife and the virgin have been distinguished: the unmarried is anxious for the things of the LORD, that she may be holy both in body and in spirit, and the married is anxious for the things of the world, how she will please the husband.
35 А ово говорим на корист вама самим, не да вам наметнем замку на врат, него за лепу и пристојну службу Господу без сметње.
And this I say for your own profit: not that I may cast a noose on you, but for the seemliness and devotedness to the LORD, undistractedly,
36 Ако ли пак ко мисли да је срамота за његову девојку кад остане уседелица, и не може другачије бити, нека чини шта хоће, не греши ако се уда.
and if anyone thinks [it] to be unseemly to his virgin, if she may be beyond the bloom of age, and it ought to be so, what he wills let him do; he does not sin—let him marry.
37 А који стоји тврдо у срцу, и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је расудио у срцу свом да задржи девојку, добро чини.
And he does well who has stood steadfast in the heart—not having necessity—and has authority over his own will, and he has determined this in his heart—to keep his own virgin;
38 Тако и онај који удаје своју девојку добро чини; али који не удаје боље чини.
so that both he who is giving in marriage does well, and he who is not giving in marriage does better.
39 Жена је привезана законом докле јој год живи муж; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.
A wife has been bound by law [for] as long [a] time as her husband may live, and if her husband may sleep, she is free to be married to whom she will—only in the LORD;
40 Али је блаженија ако остане тако по мом савету; јер мислим да и ја имам Духа Божијег.
and she is happier if she may so remain—according to my judgment; and I think I also have the Spirit of God.
