1 Коринћанима 13
1 Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.
Though I speak with the tongues of men and of angels, and have not charity, I am become as sounding brass, or a tinkling cymbal.
2 И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.
And though I have the gift of prophecy, and understand all mysteries, and all knowledge; and though I have all faith, so that I could remove mountains, and have not charity, I am nothing.
3 И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.
And though I bestow all my goods to feed the poor, and though I give my body to be burned, and have not charity, it profiteth me nothing.
4 Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,
Charity suffereth long, and is kind; charity envieth not; charity vaunteth not itself, is not puffed up,
5 Не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,
Doth not behave itself unseemly, seeketh not its own, is not easily provoked, thinketh no evil;
6 Не радује се неправди, а радује се истини,
Rejoiceth not in iniquity, but rejoiceth in the truth;
7 Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.
Beareth all things, believeth all things, hopeth all things, endureth all things.
8 Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.
Charity never faileth: but whether there are prophecies, they shall be done away; whether there are tongues, they shall cease; whether there is knowledge, it shall vanish away.
9 Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;
For we know in part, and we prophesy in part.
10 А кад дође савршено, онда ће престати шта је нешто.
But when that which is perfect is come, then that which is in part shall be done away.
11 Кад ја бејах мало дете као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах; а кад постадох човек, одбацих детињство.
When I was a child, I spoke as a child, I understood as a child, I thought as a child: but when I became a man, I put away childish things.
12 Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.
For now we see in a mirror, darkly; but then face to face: now I know in part; but then shall I know even as also I am known.
13 А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.
And now abideth faith, hope, charity, these three; but the greatest of these is charity.
