Luki 24
1 A u prvi dan nedjeljni doðoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge žene s njima;
A prvi dan tedna pridejo zeló zgodaj na grob, in prinesó, kar so bile pripravile dišav, in nektere druge žene ž njimi.
2 Ali naðoše kamen odvaljen od groba.
Najdejo pa kamen odvaljen od groba;
3 I ušavši ne naðoše tijela Gospoda Isusa.
In ko vnidejo, ne najdejo trupla Gospoda Jezusa.
4 I kad se one èuðahu tome, gle, dva èovjeka staše pred njima u sjajnijem haljinama;
In zgodí se, ko se niso mogle načuditi temu, in glej, dva moža se postavita poleg njih v svetlih oblačilih.
5 A kad se one uplašiše i oboriše lica k zemlji, rekoše im: što tražite živoga meðu mrtvima?
Ko so se pa bale, in so pobesile lice k zemlji, rečeta jim: Kaj iščete živega med mrtvimi?
6 Nije ovdje; nego ustade; opomenite se kako vam kaza kad bješe još u Galileji,
Ni ga tu, nego vstal je; spomenite se, kako vam je povedal, ko je bil še v Galileji,
7 Govoreæi da sin èovjeèij treba da se preda u ruke ljudi grješnika i da se razapne i treæi dan da ustane.
Govoreč: Treba je sinu človečjemu izdanemu biti v roke ljudî grešnikov, in križanemu biti, in tretji dan vstati.
8 I opomenuše se rijeèi njegovijeh.
In spomenejo se besed njegovih.
9 I vrativši se od groba javiše sve ovo jedanaestorici i svima ostalijem.
In vrnivši se od groba, sporočé vse to enajsterim in vsem drugim.
10 A to bijaše Magdalina Marija i Jovana i Marija Jakovljeva i ostale s njima koje kazaše ovo apostolima.
Bile so pa Marija Magdalena in Joana in Marija Jakobova, in druge ž njimi, ktere so to pravile aposteljnom.
11 I njima se uèiniše njihove rijeèi kao laž, i ne vjerovaše im.
In zdele so jim se njih besede kakor laž, in niso jim verjeli.
12 A Petar ustavši otrèa ka grobu, i natkuèivši se vidje same haljine gdje leže, i otide èudeæi se u sebi šta bi.
A Peter vstane, in poleti h grobu, in sklonivši se, ugleda samo prte, da ležé, ter odide, čudeč se sam s seboj, kaj se je zgodilo.
13 I gle, dvojica od njih iðahu u onaj dan u selo koje bijaše daleko od Jerusalima šeset potrkališta i zvaše se Emaus.
In glej, dva od njih sta šla tisti dan v trg, kteri je bil šestdeset bežajev daleč od Jeruzalema, in mu je bilo ime Emaus.
14 A oni govorahu meðu sobom o svima ovijem dogaðajima.
In onadva sta se pogovarjala med seboj o vsem tem, kar se je zgodilo.
15 I kad se oni razgovarahu i zapitivahu jedan drugoga, i Isus približi se, i iðaše s njima.
In zgodí se, ko sta se pogovarjala in eden drugega vpraševala: in sam Jezus se približa, in šel je ž njima.
16 A oèi im se držahu da ga ne poznaše.
Ali nju očí so se držale, da ga nista spoznala.
17 A on im reèe: kakav je to razgovor koji imate meðu sobom iduæi, i što ste neveseli?
In reče jima: Kakošen pogovor je ta, ki ga imata med seboj po poti, in po kaj sta žalostna?
18 A jedan po imenu Kleopa, odgovarajuæi reèe mu: zar si ti jedan od crkvara u Jerusalimu koji nijesi èuo šta je u njemu bilo ovijeh dana?
Odgovarjajoč pa eden, kteremu je bilo ime Kleopa, reče mu: Si li ti edini tujec v Jeruzalemu, da ne véš, kaj se je te dní v njem zgodilo?
19 I reèe im: šta? A oni mu rekoše: za Isusa Nazareæanina, koji bješe prorok, silan u djelu i u rijeèi pred Bogom i pred svijem narodom;
Pa jima reče: Kaj? Onadva mu pa rečeta: Za Jezusa Nazarečana, kteri je bil mož prerok, silen v dejanji in besedi pred Bogom in vsem ljudstvom:
20 Kako ga predadoše glavari sveštenièki i knezovi naši te se osudi na smrt, i razapeše ga?
Kako so ga naši véliki duhovni in starešine izdali in na smrt obsodili, in križali ga.
21 A mi se nadasmo da je on onaj koji æe izbaviti Izrailja; ali svrh svega toga ovo je danas treæi dan kako to bi.
A mi smo se nadejali, da je on ta, ki ima odrešiti Izraela. Ali vrh vsega tega je danes tretji dan, kar se je to zgodilo.
22 A uplašiše nas i žene neke od našijeh koje su bile rano na grobu,
Pa tudi neke žene izmed nas so nas uplašile, ktere so bile zgodaj na grobu;
23 I ne našavši tijela njegova doðoše govoreæi da su im se anðeli javili koji su kazali da je on živ.
In ko niso našle trupla njegovega, prišle so, govoreč, da so jim se prikazali angelji, kteri pravijo, da je živ.
24 I idoše jedni od našijeh na grob, i naðoše tako kao što i žene kazaše, ali njega ne vidješe.
In šli so nekteri od téh, kteri so z nami, na grob, in našli so tako, kakor so bile tudi žene povedale; ali njega niso videli.
25 I on im reèe: o bezumni i sporoga srca za vjerovanje svega što govoriše proroci!
In on jima reče: O nespametni in lenega srca za verovanje vsega, kar so povedali preroki!
26 Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da uðe u slavu svoju?
Ali ni bilo potrebno, da je Kristus to trpel, in šel v slavo Božjo?
27 I poèevši od Mojsija i od sviju proroka kazivaše im što je za njega u svemu pismu.
In začenši od Mojzesa in vseh prerokov, razlagal jima je vsa pisma, ktera so bila pisana za njega,
28 I približiše se k selu u koje iðahu, i on èinjaše se da hoæe dalje da ide.
In približajo se trgu, v kterega sta šla; in on se je delal, kakor da bi hotel dalje iti.
29 I oni ga ustavljahu govoreæi: ostani s nama, jer je dan nagao, i blizu je noæ. I uðe s njima da noæi.
In prinudita ga, govoreč: Ostani z nama, ker se večerí, in dan se je nagnil. Ter vnide, da ostane ž njima.
30 I kad sjeðaše s njima za trpezom, uze hljeb i blagoslovivši prelomi ga i dade im.
In zgodí se, ko je sedel za mizo ž njima, vzeme kruh in blagoslovi, in prelomi ga, ter jima je dajal.
31 Tada se njima otvoriše oèi i poznaše ga. I njega nestade.
In odpró se očí njune, in spoznata ga; a on izgine od nju.
32 I oni govorahu jedan drugome: ne goraše li naše srce u nama kad nam govoraše putem i kad nam kazivaše pismo?
In govorila sta eden drugemu: Ali ni srce gorelo v nama, ko nama je po poti govoril, in ko nama je razlagal pisma?
33 I ustavši onaj èas, vratiše se u Jerusalim, i naðoše u skupu jedanaestoricu i koji bijahu s njima,
In vstala sta še tisto uro, in vrnila sta se v Jeruzalem, in našla sta enajstere zbrane in té, kteri so bili ž njimi.
34 Koji govorahu: zaista ustade Gospod, i javi se Simonu.
Kteri so pravili: Res je vstal, in prikazal se je Simonu.
35 I oni kazaše što bi na putu, i kako ga poznaše kad prelomi hljeb.
In onadva sta razkladala, kaj je bilo na poti in kako sta ga spoznala, ko je kruh prelomil.
36 A kad oni ovo govorahu, i sam Isus stade meðu njima, i reèe im: mir vam.
Ko so pa to govorili, postavi se sam Jezus sredi njih, in reče jim: Mir vam!
37 A oni se uplašiše, i poplašeni buduæi, mišljahu da vide duha.
In oni se uplašijo, in vsi prestrašeni mislili so, da vidijo duha.
38 I reèe im: šta se plašite? I zašto takove misli ulaze u srca vaša?
Pa jim reče: Kaj se plašite? in po kaj takošne misli vhajajo v srca vaša.
39 Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tijela i kostiju nema kao što vidite da ja imam.
Vidite roke moje in noge moje, da sem jaz; potipljite me in poglejte! Saj duh nima telesa in kostî, kakor vidite, da imam jaz.
40 I ovo rekavši pokaza im ruke i noge.
In rekši to, pokaže jim roke in noge.
41 A dok oni još ne vjerovahu od radosti i èuðahu se reèe im: imate li ovdje što za jelo?
Ko so pa še od veselja dvomili, in so se čudili, reče jim: Imate tu kakošne jedí?
42 A oni mu daše komad ribe peèene, i meda u satu.
Oni mu pa dadó kos pečene ribe, in meda v satu.
43 I uzevši izjede pred njima.
In vzel je, in pojedel je pred njimi.
44 I reèe im: ovo su rijeèi koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da sve treba da se svrši što je za mene napisano u zakonu Mojsijevu i u prorocima i u psalmima.
In reče jim: To so besede, ktere sem vam bil govoril, ko sem bil še z vami, da se mora izpolniti vse, kar je pisano za me v postavi Mojzesovej in prerokih in psalmih.
45 Tada im otvori um da razumiju pismo.
Tedaj jim odpre um, da so umeli pisma.
46 I reèe im: tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvijeh treæi dan;
In reče jim: Tako je pisano, in tako je moral Kristus trpeti, in vstati tretji dan od mrtvih;
47 I da se propovijeda pokajanje u ime njegovo i oproštenje grijeha po svijem narodima poèevši od Jerusalima.
In da naj se oznanjuje v ime njegovo pokora in odpuščanje grehov po vseh narodih, počenši od Jeruzalema.
48 A vi ste svjedoci ovome.
A vi ste priče temu.
49 I gle, ja æu poslati obeæanje oca svojega na vas; a vi sjedite u gradu Jerusalimskome dok se ne obuèete u silu s visine.
In glej, jaz bom poslal obljubo očeta svojega na vas; a vi sedite v mestu Jeruzalemu, dokler se ne oblečete v moč z višave.
50 I izvede ih napolje do Vitanije, i podignuvši ruke svoje blagoslovi ih.
In izpelje jih ven do Betanije; in povzdignivši roke svoje, blagoslovi jih.
51 I kad ih blagosiljaše, otstupi od njih, i uznošaše se na nebo.
In zgodí se, ko jih je blagoslovil, odstopi od njih, in bil je na nebo nesen.
52 I oni mu se pokloniše, i vratiše se u Jerusalim s velikom radošæu.
In oni mu se poklonijo, in vrnejo se v Jeruzalem z veliko radostjo.
53 I bijahu jednako u crkvi hvaleæi i blagosiljajuæi Boga. Amin.
In bili so vseskozi v templjnu, hvaleč in blagosloveč Boga. Amen.
