Нумерь 12
1 Мария ши Аарон ау ворбит ымпотрива луй Мойсе дин причина фемеий етиопене пе каре о луасе ел де невастэ, кэч луасе о фемее етиопиянэ.
И стадоше викати Марија и Арон на Мојсија ради жене Мадијанке, којом се ожени, јер се ожени Мадијанком.
2 Ши ау зис: „Оаре нумай прин Мойсе ворбеште Домнул? Ну ворбеште оаре ши прин ной?” Ши Домнул а аузит-о.
И рекоше: Зар је само преко Мојсија говорио Господ? Није ли говорио и преко нас? И то чу Господ.
3 Мойсе ынсэ ера ун ом фоарте блынд, май блынд декыт орьче ом де пе фаца пэмынтулуй.
А Мојсије беше човек врло кротак мимо све људе на земљи.
4 Деодатэ, Домнул а зис луй Мойсе, луй Аарон ши Марией: „Дучеци-вэ, кытешьтрей ла кортул ынтылнирий.” Ши с-ау дус кытешьтрей.
И одмах рече Господ Мојсију и Арону и Марији: Дођите вас троје у шатор од састанка. И отидоше њих троје.
5 Домнул С-а коборыт ын стылпул де нор ши а стат ла уша кортулуй. А кемат пе Аарон ши пе Мария, ши ей с-ау апропият амындой.
Тада сиђе Господ у ступу од облака, стаде на вратима од шатора. И викну Арона и Марију, и дођоше обоје.
6 Ши а зис: „Аскултаць бине че вэ спун! Кынд ва фи принтре вой ун пророк, Еу, Домнул, Мэ вой дескопери луй ынтр-о ведение сау ый вой ворби ынтр-ун вис.
И рече им: Чујте сада речи моје: пророк кад је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у утвари и говорићу с њим у сну.
7 Ну тот аша есте ынсэ ку робул Меу Мойсе. Ел есте крединчос ын тоатэ каса Мя.
Али није такав мој слуга Мојсије, који је веран у свем дому мом.
8 Еу ый ворбеск гурэ кэтре гурэ, Мэ дескопэр луй ну прин лукрурь греу де ынцелес, чи ел веде кипул Домнулуй. Кум де ну в-аць темут деч сэ ворбиць ымпотрива робулуй Меу, ымпотрива луй Мойсе?”
Њему говорим из уста к устима, и он ме гледа доиста, а не у тами нити у каквој прилици Господњој. Како се дакле не побојасте викати на слугу мог, на Мојсија?
9 Домнул С-а апринс де мыние ымпотрива лор. Ши а плекат.
И гнев се Господњи распали на њих, и Он отиде.
10 Норул с-а депэртат де пе корт. Ши ятэ кэ Мария ера плинэ де лепрэ, албэ ка зэпада. Аарон с-а ынторс спре Мария, ши ятэ кэ еа авя лепрэ.
И облак се подиже са шатора; и гле, Марија беше губава, бела као снег. И Арон погледа Марију, а она губава.
11 Атунч Аарон а зис луй Мойсе: „Ах, домнул меу, ну не фаче сэ пуртэм педяпса пэкатулуй пе каре л-ам фэкут ка ниште некибзуиць ши де каре не-ам фэкут виноваць!
Тада рече Арон Мојсију: Господару, молим те, не мећи на нас греха овог, јер лудо учинисмо и згрешисмо.
12 Сэ ну фие Мария ка ун копил нэскут морт, а кэруй карне есте пе жумэтате путредэ кынд есе дин пынтечеле мамей луй!”
Немој да ова буде као мртво дете, коме је месо пола труло кад излази из утробе мајке своје.
13 Мойсе а стригат кэтре Домнул, зикынд: „Думнезеуле, Те рог, виндек-о!”
И вапи Мојсије ка Господу говорећи: Боже, молим Ти се, исцели је.
14 Ши Домнул а зис луй Мойсе: „Дакэ ар фи скуйпат-о татэл ей ын образ, н-ар фи фост еа оаре де окарэ тимп де шапте зиле? Сэ фие ынкисэ деч шапте зиле афарэ дин табэрэ, дупэ ачея сэ фие примитэ ын табэрэ.”
А Господ одговори Мојсију: Да јој је отац њен пљунуо у лице, не би ли се стидела седам дана? Нека буде одлучена седам дана изван логора, а после нека буде опет примљена.
15 Мария а фост ынкисэ шапте зиле афарэ дин табэрэ. Ши попорул н-а порнит пынэ че н-а интрат дин ноу Мария ын табэрэ.
Тако би Марија одлучена изван логора седам дана; и народ не пође оданде докле Марија не би опет примљена.
16 Дупэ ачея, попорул а плекат дин Хацерот ши а тэбэрыт ын пустиул Паран.
А потом пође народ од Асирота, и стадоше у пустињи Фаранској.
