Нумерь 11
1 Попорул а кыртит ын гура маре ымпотрива Домнулуй, зикынд кэ-й мерӂе рэу. Кынд а аузит, Домнул С-а мыният. С-а апринс ынтре ей фокул Домнулуй ши а мистуит о парте дин марӂиня таберей.
После стаде се тужити народ да му је тешко; а то не би по вољи Господу; и кад Господ чу, разгневи се; и распали се на њих огањ Господњи, и сажеже крајње у логору.
2 Попорул а стригат кэтре Мойсе. Мойсе с-а ругат Домнулуй, ши фокул с-а стинс.
Тада завапи народ к Мојсију, а Мојсије се помоли Господу, и угаси се огањ.
3 Локулуй ачелуя й-ау пус нумеле Табеера, пентру кэ се апринсесе фокул Домнулуй принтре ей.
И прозва се оно место Тавера, јер се распали на њих огањ Господњи.
4 Адунэтурий де оамень каре се афлау ын мижлокул луй Исраел й-а венит пофтэ, ба кяр ши копиий луй Исраел ау ынчепут сэ плынгэ ши сэ зикэ: „Чине не ва да карне сэ мынкэм?
А светина што беше међу њима, беше врло лакома, те и синови Израиљеви стадоше плакати говорећи: Ко ће нас нахранити меса?
5 Не адучем аминте де пештий пе каре-й мынкам ын Еӂипт ши каре ну не костау нимик, де кастравець, де пепень, де пражь, де чапэ ши де устурой.
Опоменусмо се риба што јеђасмо у Мисиру забадава, и краставаца и диња и лука црног и белог.
6 Акум ни с-а ускат суфлетул: ну май есте нимик! Окий ноштри ну вэд декыт мана ачаста.”
А сада посахну душа наша, нема ништа осим мане пред очима нашим.
7 Мана семэна ку грэунтеле де кориандру ши ла ведере ера ка беделионул.
А мана беше као семе коријандрово, а боја му беше као боја у бдела.
8 Попорул се рисипя ши о стрынӂя, о мэчина ла рышницэ сау о писа ынтр-о пиуэ; о фербя ын оалэ ши фэчя турте дин еа. Мана авя густул уней турте фэкуте ку унтделемн.
И излажаше народ, те купљаху, и мељаху на жрвњима или туцаху у ступама, и куваху у котлу, или мешаху погаче; а укус јој беше као укус од новог уља.
9 Кынд кэдя роуа ноаптя ын табэрэ, кэдя ши мана.
И кад падаше роса по логору ноћу, падаше с њом и мана.
10 Мойсе а аузит пе попор плынгынд, фиекаре ын фамилия луй ши ла уша кортулуй луй. Мыния Домнулуй с-а апринс ку тэрие. Мойсе с-а ынтристат
И чу Мојсије где народ плаче у породицама својим, сваки на вратима од шатора свог; и Господ се разгневи врло, и Мојсију би тешко.
11 ши а зис Домнулуй: „Пентру че мыхнешть Ту пе робул Тэу ши пентру че н-ам кэпэтат еу тречере ынаинтя Та, де ай пус песте мине сарчина ачестуй попор ынтрег?
Па рече Мојсије Господу: Зашто учини такво зло слузи свом? И зашто не нађох милости пред Тобом, него метну на ме терет свега народа овог?
12 Оаре еу ам зэмислит пе попорул ачеста? Оаре еу л-ам нэскут, ка сэ-мь зичь: ‘Поартэ-л ла сынул тэу, кум поартэ дойка пе копил, пынэ ын цара пе каре ай журат пэринцилор луй кэ й-о вей да’?
Еда ли ја зачех сав овај народ? Еда ли га ја родих, кад ми кажеш: Изнеси га у наручју свом, као што носи дојиља дете, у ону земљу за коју си се заклео оцима њиховим.
13 Де унде сэ яу карне, ка сэ дау ла тот попорул ачеста? Кэч ей плынг ла мине, зикынд: ‘Дэ-не карне ка сэ мынкэм!’
Откуда мени меса да дам свему овом народу? Јер плачу преда мном говорећи: Дај нам меса да једемо.
14 Еу сингур ну пот сэ порт пе тот попорул ачеста, кэч есте пря греу пентру мине.
Не могу ја сам носити сав народ овај, јер је тешко за мене.
15 Декыт сэ Те порць аша ку мине, май бине омоарэ-мэ, Те рог, дакэ май ам врео тречере ынаинтя Та, ка сэ ну-мь май вэд ненорочиря.”
Ако ћеш тако чинити са мном, убиј ме боље, ако сам нашао милост пред Тобом, да не гледам зло своје.
16 Домнул а зис луй Мойсе: „Адунэ ла Мине шаптезечь де бэрбаць, динтре бэтрыний луй Исраел, дин чей пе каре-й куношть ка бэтрынь ай попорулуй ши ку путере асупра лор; аду-й ла кортул ынтылнирий ши сэ се ынфэцишезе аколо ымпреунэ ку тине.
А Господ рече Мојсију: Сабери ми седамдесет људи између старешина Израиљевих, које знаш да су старешине народу и управитељи његови, и доведи их к шатору од састанка, нека онде стану с тобом.
17 Еу Мэ вой коборы ши ыць вой ворби аколо; вой луа дин духул каре есте песте тине ши-л вой пуне песте ей, ка сэ поарте ымпреунэ ку тине сарчина попорулуй ши сэ н-о порць ту сингур.
Тада ћу сићи и говорити онде с тобом, и узећу од духа који је на теби и метнућу на њих, да носе с тобом терет народни и да не носиш ти сам.
18 Сэ спуй попорулуй: ‘Сфинцици-вэ пентру мыне ши авець сэ мынкаць карне, фииндкэ аць плынс ын аузул Домнулуй ши аць зис: «Чине не ва да карне сэ мынкэм? Кэч ной о дучям бине ын Еӂипт!» Домнул вэ ва да карне ши вець мынка.
А народу реци: Приправите се за сутра да једете меса, јер плакасте да Господ чу, и рекосте: Ко ће нас нахранити меса? Јер нам добро беше у Мисиру. Даће вам, дакле, Господ меса и јешћете.
19 Авець сэ мынкаць карне ну о зи, нич доуэ зиле, нич чинч зиле, нич зече зиле, нич доуэзечь де зиле,
Нећете јести један дан, ни два дана, ни пет дана, ни десет дана, ни двадесет дана;
20 чи о лунэ ынтрягэ, пынэ вэ ва еши пе нэрь ши вэ вець скырби де еа, пентру кэ н-аць аскултат де Домнул каре есте ын мижлокул востру ши пентру кэ аць плынс ынаинтя Луй, зикынд: «Пентру че ам ешит ной оаре дин Еӂипт?»’”
Него цео месец дана, докле вам на нос не удари и не огади вам се, зато што одбацисте Господа који је међу вама и плакасте пред Њим говорећи: Зашто изиђосмо из Мисира?
21 Мойсе а зис: „Шасе суте де мий де оамень каре мерг пе жос алкэтуеск попорул ын мижлокул кэруя сунт еу, ши Ту зичь: ‘Ле вой да карне ши вор мынка о лунэ ынтрягэ!’
А Мојсије рече: Шест стотина хиљада пешака има народа, у коме сам, па Ти кажеш: Даћу им меса да једу цео месец дана.
22 Путем тэя оаре атытя ой ши атыця бой, ка сэ ажунгэ? Сау ну кумва авем сэ приндем тоць пештий мэрий, ка сэ ле ажунгэ?”
Еда ли ће им се поклати овце и говеда да им достане? Или ће им се покупити све рибе морске да им буде доста?
23 Домнул а рэспунс луй Мойсе: „Ну кумва с-а скуртат оаре мына Домнулуй? Вей ведя акум дакэ чея че ць-ам спус се ва ынтымпла сау ну.”
А Господ рече Мојсију: Зар рука Господња неће бити довољна? Видећеш хоће ли бити шта ти рекох или неће.
24 Мойсе а ешит ши а спус попорулуй кувинтеле Домнулуй. А адунат шаптезечь де бэрбаць дин бэтрыний попорулуй ши й-а пус ын журул кортулуй.
И Мојсије изиђе и рече народу речи Господње; и сабра седамдесет људи између старешина народних, и постави их око шатора.
25 Домнул С-а коборыт ын нор ши а ворбит луй Мойсе; а луат дин духул каре ера песте ел ши л-а пус песте чей шаптезечь де бэтрынь. Ши де ындатэ че духул с-а ашезат песте ей, ау ынчепут сэ пророчаскэ, дар дупэ ачея н-ау май пророчит.
И Господ сиђе у облаку и говори к њему, и узевши од духа који беше на њему метну на оних седамдесет људи старешина; и кад дух дође на њих, пророковаху, али више никад.
26 Дой оамень, унул нумит Елдад ши алтул Медад, рэмэсесерэ ын табэрэ, ши духул с-а ашезат ши песте ей, кэч ерау динтре чей скришь, мэкар кэ ну се дусесерэ ла корт. Ши ау ынчепут сэ пророчаскэ ши ей ын табэрэ.
А два човека осташе у логору, једном беше име Елдад, а другом Модад, на које дође дух, јер и они беху записани, али не дођоше к шатору, и стадоше пророковати у логору.
27 Ун тынэр а алергат ши а дат де штире луй Мойсе, зикынд: „Елдад ши Медад пророческ ын табэрэ.”
И дотрча момак, те јави Мојсију говорећи: Елдад и Модад пророкују у логору.
28 Ши Иосуа, фиул луй Нун, каре служя луй Мойсе дин тинереця луй, а луат кувынтул ши а зис: „Домнуле Мойсе, опреште-й.”
А Исус, син Навин, слуга Мојсијев, један од момака његових, рече говорећи: Мојсије, господару мој, забрани им.
29 Мойсе й-а рэспунс: „Ешть ӂелос пентру мине? Сэ дя Думнезеу ка тот попорул Домнулуй сэ фие алкэтуит дин пророчь ши Домнул сэ-Шь пунэ Духул Луй песте ей!”
А Мојсије му одговори: Зар завидиш мене ради? Камо да сав народ Господњи постану пророци и да Господ пусти дух свој на њих!
30 Апой Мойсе с-а ынторс ын табэрэ, ел ши бэтрыний луй Исраел.
Потом се врати Мојсије у логор са старешинама Израиљевим.
31 Домнул а фэкут сэ суфле де песте маре ун вынт, каре а адус препелице ши ле-а рэспындит песте табэрэ кале кам де о зи ынтр-о парте ши кале кам де о зи де чялалтэ парте ын журул таберей. Авяу о ынэлциме де апроапе дой коць де ла фаца пэмынтулуй.
Тада се подиже ветар од Господа, и потера од мора препелице, и разасу их по логору на дан хода одовуда и на дан хода одонуда око логора, на два лакта од земље.
32 Ын тот тимпул зилей ачелея ши тоатэ ноаптя ши тоатэ зиуа урмэтоаре, попорул с-а скулат ши а стрынс препелице; чел че стрынсесе чел май пуцин авя зече омерь. Ей ши ле-ау ынтинс ын журул таберей.
И уставши народ цео онај дан и сву ноћ и цео други дан купљаше препелице: и ко накупи најмање накупи десет гомора; и повешаше их себи редом око логора.
33 Пе кынд карня ера ынкэ ын динций лор, фэрэ сэ фие местекатэ, Домнул С-а апринс де мыние ымпотрива попорулуй ши Домнул а ловит попорул ку о урӂие фоарте маре.
Али месо још им беше у зубима, јоште га не поједоше, а Господ се разгневи на народ и удари Господ народ помором врло великим.
34 Ау пус локулуй ачелуя нумеле Киброт-Хатаава, пентру кэ аколо ау ынгропат пе попорул апукат де пофтэ.
И прозва се оно место Киврот-Атава јер онде укопаше народ који се беше полакомио.
35 Де ла Киброт-Хатаава, попорул а плекат ла Хацерот ши с-а оприт ла Хацерот.
И пође народ од Киврот-Атаве у Асирот, и стадоше у Асироту.
