Йов 19
1 Йов а луат кувынтул ши а зис:
А Јов одговори и рече:
2 „Пынэ кынд ымь вець ынтриста суфлетул ши мэ вець здроби ку кувынтэриле воастре?
Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3 Ятэ кэ де зече орь м-аць батжокорит. Ну вэ есте рушине сэ вэ пуртаць аша?
Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4 Дакэ ам пэкэтуит ку адевэрат, нумай еу сунт рэспунзэтор де ачаста.
Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5 Кредець кэ мэ путець луа де сус? Кредець кэ мь-аць доведит кэ сунт виноват?
Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6 Атунч, сэ штиць кэ Думнезеу мэ урмэреште ши мэ ынвелеште ку лацул Луй.
Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7 Ятэ, цип де силничие, ши нимень ну рэспунде; чер дрептате, ши дрептате ну есте!
Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8 Мь-а тэят орьче ешире ши ну пот трече; а рэспындит ынтунерик пе кэрэриле меле.
Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9 М-а деспуят де слава мя, мь-а луат кунуна де пе кап,
Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10 м-а здробит дин тоате пэрциле ши пер, мь-а смулс нэдеждя ка пе ун копак.
Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11 С-а апринс де мыние ымпотрива мя, С-а пуртат ку мине ка ши ку ун врэжмаш.
Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12 Оштиле Луй ау порнит деодатэ ынаинте, шь-ау кроит друм пынэ ла мине ши ау тэбэрыт ын журул кортулуй меу.
Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13 А депэртат пе фраций мей де ла мине, ши приетений мей с-ау ынстрэинат де мине.
Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14 Руделе меле м-ау пэрэсит, ши чей май де апроапе ай мей м-ау уйтат.
Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15 Касничий мей ши слуӂиле меле мэ привеск ка пе ун стрэин, ын окий лор сунт ун некуноскут.
Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16 Кем пе робул меу, ши ну рэспунде; ыл рог ку гура мя, ши деӂяба.
Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17 Суфларя мя а ажунс несуферитэ невестей меле ши духоаря мя а ажунс несуферитэ фиилор мамей меле.
Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18 Пынэ ши копиий мэ диспрецуеск: дакэ мэ скол, ей мэ окэрэск.
Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19 Ачея ын каре мэ ынкредям мэ урэск, ачея пе каре ый юбям с-ау ынторс ымпотрива мя.
Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20 Оаселе ми се цин де пеле ши де карне; ну мь-а май рэмас декыт пеля де пе динць.
За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21 Фие-вэ милэ, фие-вэ милэ де мине, приетений мей! Кэч мына луй Думнезеу м-а ловит.
Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22 Де че мэ урмэриць ка Думнезеу? Ши ну вэ май сэтураць де карня мя?
Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23 О! Аш вря ка ворбеле меле сэ фие скрисе, сэ фие скрисе ынтр-о карте;
О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24 аш вря сэ фие сэпате ку ун прибой де фер ши ку плумб ын стынкэ пе вечие…
Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25 Дар штиу кэ Рэскумпэрэторул меу есте виу ши кэ Се ва ридика ла урмэ пе пэмынт.
Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26 Кяр дакэ ми се ва нимичи пеля ши кяр дакэ ну вой май авя карне, вой ведя тотушь пе Думнезеу.
И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27 Ыл вой ведя ши-мь ва фи биневоитор; окий мей Ыл вор ведя, ши ну ай алтуя. Суфлетул меу тынжеште де дорул ачеста ынэунтрул меу.
Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28 Атунч вець зиче: ‘Пентру че-л урмэрям ной?’ Кэч дрептатя причиний меле ва фи куноскутэ.
Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29 Темеци-вэ де сабие, кэч педепселе дате ку сабия сунт грозаве! Ши сэ штиць кэ есте о жудекатэ.”
Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
