Йов 5
1 Стригэ акум! Чине ыць ва рэспунде? Кэруя динтре сфинць ый вей ворби?
Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
2 Небунул пере учис де мыния луй, простул моаре учис де априндеря луй.
Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
3 Ам вэзут пе ун небун принзынд рэдэчинэ; апой, деодатэ, й-ам блестемат локуинца.
Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
4 Фиий луй н-ау норок, сунт кэлкаць ын пичоаре ла поартэ, ши нимень ну-й скапэ!
Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
5 Сечеришул луй есте мынкат де чей флэмынзь, каре вин сэ-л я кяр ши дин спинь, ши авериле луй сунт ынгиците де оамень ынсетаць.
Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
6 Ненорочиря ну рэсаре дин цэрынэ, ши суферинца ну ынколцеште дин пэмынт.
Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
7 Омул се наште ка сэ суфере, дупэ кум скынтея се наште ка сэ збоаре.
Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
8 Еу аш алерга ла Думнезеу, луй Думнезеу Й-аш спуне неказул меу.
Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
9 Ел фаче лукрурь марь ши непэтрунсе, минунь фэрэ нумэр.
Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
10 Ел варсэ плоая пе пэмынт ши тримите апэ пе кымпий.
Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
11 Ел ыналцэ пе чей смериць ши избэвеште пе чей некэжиць.
Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
12 Ел нимичеште плануриле оаменилор виклень, ши мыниле лор ну пот сэ ле ымплиняскэ.
Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
13 Ел принде пе чей ынцелепць ын викления лор, ши плануриле оаменилор ыншелэторь сунт рэстурнате:
Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
14 дау песте ынтунерик ын мижлокул зилей, быжбые зиуа-н амяза маре ка ноаптя.
Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
15 Астфел, Думнезеу окротеште пе чел слаб ымпотрива аменинцэрилор лор ши-л скапэ дин мына челор путерничь,
Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
16 аша ынкыт нэдеждя сприжинэ пе чел ненорочит, яр фэрэделеӂя ышь ынкиде гура.
Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
17 Фериче де омул пе каре-л чартэ Думнезеу! Ну несокоти мустраря Челуй Атотпутерник.
Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
18 Ел фаче рана ши тот Ел о лягэ; Ел рэнеште, ши мына Луй тэмэдуеште.
Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
19 Де шасе орь те ва избэви дин неказ ши де шапте орь ну те ва атинӂе рэул.
Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
20 Ел те ва скэпа де моарте ын време де фоамете ши де ловитуриле сабией ын време де рэзбой.
У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
21 Вей фи ла адэпост де бичул лимбий, вей фи фэрэ тямэ кынд ва вени пустииря.
Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
22 Вей рыде де пустиире, ка ши де фоамете, ши ну вей авя сэ те темь де фяреле пэмынтулуй.
Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
23 Кэч вей фаче легэмынт пынэ ши ку петреле кымпулуй, ши фяреле пэмынтулуй вор фи ын паче ку тине.
Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
24 Вей авя феричире ын кортул тэу, ыць вей гэси турмеле ынтреӂь,
И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
25 ыць вей ведя сэмынца крескынду-ць ши одраслеле ынмулцинду-се ка ярба де пе кымп.
Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
26 Вей интра ын мормынт ла бэтрынеце, ка снопул стрынс ла время луй.
Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
27 Ятэ че ам черчетат, ши аша есте! Аскултэ, кэ сунт спре фолосул тэу!”
Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
