Йов 15
1 Елифаз дин Теман а луат кувынтул ши а зис:
А Елифас Теманац одговори и рече:
2 „Се каде сэ дя ынцелептул ка рэспунс ынцелепчуне дешартэ? Сау сэ-шь умфле пептул ку вынт де рэсэрит?
Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
3 Сэ се апере прин кувинте каре н-ажутэ ла нимик ши прин кувынтэрь каре ну служеск ла нимик?
Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
4 Ту нимичешть кяр ши фрика де Думнезеу, нимичешть орьче симцире де евлавие фацэ де Думнезеу.
А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
5 Нелеӂюиря та ыць кырмуеште гура ши ымпрумуць ворбиря оаменилор виклень.
Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
6 Ну еу, чи гура та те осындеште, бузеле тале мэртурисеск ымпотрива та.
Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
7 Ту ешть омул каре с-а нэскут ынтый? Те-ай нэскут ту ынаинтя дялурилор?
Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
8 Ай фост ту ла сфатуриле луй Думнезеу ши ай сорбит дин еле ынцелепчуне пентру тине?
Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
9 Че штий ту ши сэ ну штим ши ной? Че куноштинцэ ай ту пе каре сэ н-о авем ши ной?
Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
10 Ынтре ной сунт перь албь, бэтрынь, оамень май ынзилиць декыт татэл тэу.
И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
11 Пуцин лукру сунт мынгыериле луй Думнезеу пентру тине ши кувинтеле каре-ць ворбеск атыт де блынд…?
Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
12 Ынкотро те траӂе инима ши че ынсямнэ ачастэ привире цинтэ а окилор тэй?
Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
13 Че, ымпотрива луй Думнезеу ыць ындрепць ту мыния ши-ць ес дин гурэ кувинте ка ачестя?
Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
14 Че есте омул, ка сэ фие курат? Ши поате чел нэскут дин фемее сэ фие фэрэ приханэ?
Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
15 Дакэ н-аре ынкредере Думнезеу нич ын сфинций Сэй, дакэ нич черуриле ну сунт курате ынаинтя Луй,
Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
16 ку кыт май пуцин фиинца урычоасэ ши стрикатэ – омул, каре бя нелеӂюиря ка апа!
А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
17 Вряу сэ те ынвэц, аскултэ-мэ! Вой историси че ам вэзут,
Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
18 че ау арэтат ынцелепций, че ау дескоперит ей, аузинд де ла пэринций лор,
Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
19 кэрора сингурь ли се дэдусе цара ши принтре каре ничун стрэин ну венисе ынкэ.
Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
20 Омул чел рэу ышь дуче ын нелиниште тоате зилеле веций, тоць аний де каре аре парте чел нелеӂюит.
Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
21 Ципете де спаймэ рэсунэ ла урекиле луй: Ын мижлокул феричирий луй, пустииторул се ва арунка асупра луй.
Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
22 Ел ну траӂе нэдежде сэ скапе де ынтунерик, веде сабия каре-л аменинцэ;
Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
23 аляргэ ынкоаче ши ынколо сэ кауте пыне, штие кэ-л аштяптэ зиуа ынтунерикулуй.
Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
24 Неказул ши нелиништя ыл ынспэймынтэ ши се арункэ асупра луй ка ун ымпэрат гата де луптэ.
Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
25 Кэч а ридикат мына ымпотрива луй Думнезеу, с-а ымпотривит Челуй Атотпутерник
Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
26 ши а авут ындрэзняла сэ се нэпустяскэ асупра Луй ку партя чя май таре а скутурилор луй.
Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
27 Авя фаца акоперитэ ку грэсиме, коапселе ынкэркате ку осынзэ
Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
28 ши локуя ын четэць нимичите, ын касе пэрэсите, сортите сэ фие дэрымате.
И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
29 Ну се ва май ымбогэци, аверя ну-й ва креште ши авуция ну се ва май ынтинде пе пэмынт.
Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
30 Ну ва путя еши дин ынтунерик, флакэра ый ва арде млэдицеле, ши Думнезеу ыл ва перде ку суфларя гурий Луй.
Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
31 Дакэ се ынкреде ын рэу, се ыншалэ, кэч рэул ый ва фи рэсплата.
Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
32 Еа ва вени ынаинте де капэтул зилелор луй, ши рамура луй ну ва май ынверзи.
Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
33 Ва фи ка о вицэ деспуятэ де роаделе ей ынкэ верзь, ка ун мэслин але кэруй флорь ау кэзут.
Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
34 Кэч каса челуй нелеӂюит ва ажунӂе стярпэ ши кортул омулуй стрикат ыл ва мынка фокул.
Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
35 Ел зэмислеште рэул ши наште рэул; ын сынул луй коаче роаде каре-л ыншалэ.”
Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
