Йов 14
1 Омул нэскут дин фемее аре вяца скуртэ, дар плинэ де неказурь.
Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
2 Се наште ши е тэят ка о флоаре; фуӂе ши пере ка о умбрэ.
Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
3 Ши асупра луй ай Ту окюл дескис! Ши пе мине мэ траӂь ла жудекатэ ку Тине!
И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
4 Кум ар путя сэ ясэ динтр-о фиинцэ некуратэ ун ом курат? Ну поате сэ ясэ ничунул.
Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
5 Дакэ зилеле луй сунт хотэрыте, дакэ й-ай нумэрат луниле, дакэ й-ай ынсемнат хотарул пе каре ну-л ва путя трече,
Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
6 ынтоарче-Ць мэкар привириле де ла ел ши дэ-й рэгаз, сэ айбэ мэкар букурия пе каре о аре симбриашул ла сфыршитул зилей.
Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
7 Ун копак ши тот аре нэдежде, кэч, кынд есте тэят, одрэслеште дин ноу ши яр дэ лэстарь.
Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
8 Кынд й-а ымбэтрынит рэдэчина ын пэмынт, кынд ый пере трункюл ын цэрынэ,
Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
9 ынверзеште ярэшь де миросул апей ши дэ рамурь де паркэ ар фи сэдит дин ноу.
Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
10 Дар омул, кынд моаре, рэмыне ынтинс. Омул, кынд ышь дэ суфлетул, унде май есте?
А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
11 Кум пер апеле дин лакурь ши кум сякэ ши се усукэ рыуриле,
Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
12 аша се кулкэ ши омул ши ну се май скоалэ; кыт вор фи черуриле, ну се май дештяптэ ши ну се май скоалэ дин сомнул луй.
Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
13 Ах, де м-ай аскунде ын Локуинца морцилор, де м-ай акопери пынэ-Ць ва трече мыния ши де мь-ай рындуи о време кынд Ыць вей адуче ярэшь аминте де мине! (Sheol h7585)
О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)
14 Дакэ омул, одатэ морт, ар путя сэ май ынвие, аш май траӂе нэдежде ын тот тимпул суферинцелор меле, пынэ ми се ва скимба старя ын каре мэ гэсеск.
Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
15 Атунч м-ай кема ши Ць-аш рэспунде ши Ць-ар фи дор де фэптура мынилор Тале.
Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
16 Дар астэзь ымь нумерь паший, ай окюл асупра пэкателор меле;
А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
17 кэлкэриле меле де леӂе сунт печетлуите ынтр-ун мэнункь ши нэскочешть фэрэделеӂь ын сарчина мя.
Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
18 Кум се прэбушеште мунтеле ши пере, кум пере стынка дин локул ей,
Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
19 кум есте мынкатэ пятра де апе ши кум есте луат пэмынтул де рыу, аша нимичешть Ту нэдеждя омулуй.
И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
20 Ыл урмэрешть ынтруна ши се дуче; Ый скимоносешть фаца ши апой ый дай друмул.
Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
21 Де ажунг фиий луй ла чинсте, ел ну штие нимик; де сунт ынжосиць, хабар н-аре.
Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
22 Нумай пентру ел симте дурере ын трупул луй, нумай пентру ел симте ынтристаре ын суфлетул луй.”
Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
