Езекиел 33
1 Кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
Опет ми дође реч Господња говорећи:
2 „Фиул омулуй, ворбеште копиилор попорулуй тэу ши спуне-ле: ‘Кынд вой адуче сабия песте врео царэ, ши попорул цэрий ва луа дин мижлокул луй пе ун ом оарекаре ши-л ва пуне ка стрэжер,
Сине човечји, говори синовима народа свог, и кажи им: Кад пустим на коју земљу мач, ако народ оне земље узме кога између себе, и поставе га себи за стражара,
3 дакэ омул ачела ва ведя венинд сабия асупра цэрий, ва суна дин трымбицэ ши ва да де штире попорулуй
И он видевши мач где иде на земљу затруби у трубу, и опомене народ,
4 ши дакэ чел че ва аузи сунетул трымбицей ну се ва фери ши ва вени сабия ши-л ва принде, сынӂеле луй сэ кадэ асупра капулуй луй.
Ако се ко чувши трубу не узме на ум, и мач дошавши погуби га, крв ће његова бити на његовој глави.
5 Фииндкэ а аузит сунетул трымбицей ши ну с-а ферит, де ачея сынӂеле луй сэ кадэ асупра луй, дар, дакэ се ва фери, ышь ва скэпа вяца.
Јер чу глас трубни, и не узе се на ум, крв ће његова бити на њему; да се узе на ум, сачувао би душу своју.
6 Дакэ ынсэ стрэжерул ва ведя венинд сабия ши ну ва суна дин трымбицэ ши дакэ попорул ну ва фи ынштиинцат ши ва вени сабия ши ва рэпи вяца вреунуй ом, омул ачела ва пери дин причина нелеӂюирий луй, дар вой чере сынӂеле луй дин мына стрэжерулуй.’
Ако ли стражар видевши мач где иде не затруби у трубу и народ не буде опоменут, а мач дошав погуби кога између њих, тај ће погинути за своје безакоње, али ћу крв његову искати из руке стражареве.
7 Акум, фиул омулуй, те-ам пус стрэжер песте каса луй Исраел. Ту требуе сэ аскулць кувынтул каре есе дин гура Мя ши сэ-й ынштиинцезь дин партя Мя.
И тебе, сине човечји, тебе поставих стражарем дому Израиљевом; слушај дакле реч из мојих уста и опомињи их од мене.
8 Кынд зик челуй рэу: ‘Рэуле, вей мури негрешит!’ ши ту ну-й спуй ка сэ-л ынторчь де ла каля луй чя ря, рэул ачела ва мури ын нелеӂюиря луй, дар сынӂеле луй ыл вой чере дин мына та.
Кад кажем безбожнику: Безбожниче, погинућеш; а ти не проговориш и не опоменеш безбожника да се прође пута свог; тај ће безбожник погинути за своје безакоње; али ћу крв његову искати из твоје руке.
9 Дар, дакэ вей ынштиинца пе чел рэу, ка сэ се ынтоаркэ де ла каля луй, ши ел ну се ва ынтоарче, ва мури ын нелеӂюиря луй, дар ту ыць вей мынтуи суфлетул.
Ако ли ти опоменеш безбожника да се врати са свог пута, а он се не врати са свог пута, он ће погинути за своје безакоње, а ти ћеш сачувати душу своју.
10 Спуне дар, фиул омулуй, касей луй Исраел: ‘Вой ку дрепт кувынт зичець: «Фэрэделеӂиле ши пэкателе ноастре сунт асупра ноастрэ ши дин причина лор тынжим – кум ам путя сэ трэим?»’
Зато ти, сине човечји, реци дому Израиљевом: Ви говорите овако и кажете: Преступи наши и греси наши на нама су, и с њих пропадамо; како бисмо живели?
11 Спуне-ле: ‘Пе вяца Мя’, зиче Домнул Думнезеу, ‘кэ ну дореск моартя пэкэтосулуй, чи сэ се ынтоаркэ де ла каля луй ши сэ трэяскэ. Ынтоарчеци-вэ, ынтоарчеци-вэ де ла каля воастрэ чя ря! Пентру че врець сэ муриць, вой, каса луй Исраел?’
Реци им: Тако био ја жив, говори Господ Господ, није ми мило да умре безбожник, него да се врати безбожник са свог пута и буде жив; вратите се, вратите се са злих путева својих, јер зашто да мрете, доме Израиљев?
12 Ши ту, фиул омулуй, спуне копиилор попорулуй тэу: ‘Неприхэниря челуй неприхэнит ну-л ва мынтуи ын зиуа фэрэделеӂий луй ши чел рэу ну ва кэдя ловит де рэутатя луй ын зиуа кынд се ва ынтоарче де ла еа, дупэ кум нич чел неприхэнит ну ва путя сэ трэяскэ прин неприхэниря луй ын зиуа кынд ва сэвырши о фэрэделеӂе.’
Зато ти, сине човечји, реци синовима народа свог: Праведног неће избавити правда његова кад згреши, и безбожник неће пропасти са безбожности своје кад се врати од безбожности своје, као што праведник не може с ње живети кад згреши.
13 Кынд зик челуй неприхэнит кэ ва трэи негрешит, дакэ се ынкреде ын неприхэниря луй ши сэвыршеште нелеӂюиря, атунч тоатэ неприхэниря луй се ва уйта ши ел ва мури дин причина нелеӂюирий пе каре а сэвыршит-о.
Кад кажем праведнику да ће доиста живети, а он се поузда у правду своју па учини неправду, од све правде његове ништа се неће споменути, него ће погинути с неправде своје коју учини.
14 Димпотривэ, кынд зик челуй рэу: ‘Вей мури!’, дакэ се ынтоарче де ла пэкатул луй ши фаче че есте бине ши плэкут,
А кад кажем безбожнику: Доиста ћеш погинути, а он се обрати од грех свог и стане чинити суд и правду,
15 дакэ дэ ынапой зэлогул, ынтоарче че а рэпит, урмязэ ынвэцэтуриле каре дау вяца ши ну сэвыршеште ничо нелеӂюире, ва трэи негрешит ши ну ва мури.
И врати безбожник залог, и врати шта је отео, и стане ходити по уредбама животним не чинећи безакоња, доиста ће бити жив, неће умрети.
16 Тоате пэкателе пе каре ле-а сэвыршит се вор уйта; а фэкут че есте бине ши плэкут, ши ва трэи негрешит!
Од свих греха што је згрешио ништа му се неће споменути; чинио је суд и правду, доиста ће жив бити.
17 Копиий попорулуй тэу зик: ‘Каля Домнулуй ну есте дряптэ!’ Тотушь май деграбэ каля лор ну есте дряптэ!
А синови народа твог говоре: Није прав пут Господњи; а њихов пут није прав.
18 Дакэ чел неприхэнит се абате де ла неприхэниря луй ши сэвыршеште нелеӂюиря, требуе сэ моарэ дин причина ачаста.
Кад се праведник одврати од правде своје и учини неправду, погинуће с тога.
19 Дар, дакэ чел рэу се ынтоарче де ла рэутатя луй ши фаче че есте бине ши плэкут, ва трэи токмай дин причина ачаста!
А кад се безбожник одврати од своје безбожности и учини суд и правду, он ће жив бити с тога.
20 Фииндкэ зичець: ‘Каля Домнулуй ну есте дряптэ!’, вэ вой жудека пе фиекаре дупэ умблетеле луй, каса луй Исраел!”
А ви говорите: Није прав пут Господњи. Судићу вам, доме Израиљев, свакоме по путевима његовим.
21 Ын ал дойспрезечеля ан, ын зиуа а чинчя а луний а зечя а робией ноастре, ун ом каре скэпасе дин Иерусалим а венит ла мине ши а зис: „Четатя а фост луатэ!”
А дванаесте године робовања нашег, десетог месеца, петог дана дође к мени један који утече из Јерусалима, и рече: Узе се град.
22 Дар мына Домнулуй венисе песте мине сяра, ынаинте де вениря фугарулуй ла мине, ши Домнул ымь дескисесе гура пынэ а венит ел ла мине диминяца. Гура ымь ера дескисэ ши ну май ерам мут.
А рука Господња дође нада ме увече пре него дође онај што побеже, и отвори ми уста докле онај дође к мени ујутру; отворише ми се уста, те више не ћутах.
23 Атунч, кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
И дође ми реч Господња говорећи:
24 „Фиул омулуй, чей че локуеск ын дэрымэтуриле ачеля ын цара луй Исраел зик: ‘Авраам ера сингур, ши тот а моштенит цара; дар ной сунтем мулць ши цара не-а фост датэ ын стэпынире!’
Сине човечји, који живе у оним пустолинама у земљи Израиљевој говоре и кажу: Аврам беше један, и наследи ову земљу; а нас је много; нама је дата ова земља у наследство.
25 Де ачея спуне-ле: ‘Аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Вой мынкаць карне ку сынӂе, вэ ридикаць окий спре идолий воштри ши вэрсаць сынӂе. Ши вой сэ стэпыниць цара?
Зато им реци: Овако вели Господ Господ: Једете с крвљу, и очи своје подижете ка гадним боговима својим, и крв проливате, и хоћете да наследите земљу?
26 Вой вэ бизуиць пе сабия воастрэ, сэвыршиць урычунь, фиекаре дин вой нечинстеште пе неваста апроапелуй сэу. Ши вой сэ стэпыниць цара?»’
Опирете се на мач свој, чините гадове, и скврните сваки жену ближњег свог, и хоћете да наследите земљу?
27 Де ачея спуне-ле: ‘Аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Пе вяца Мя кэ чей че локуеск ын ачесте дэрымэтурь вор кэдя учишь де сабие, пе чей че сунт пе кымп ый вой да де мынкаре фярелор, яр чей че сунт ын ынтэритурь ши ын пештерь вор мури де чумэ.
Овако им реци: Овако вели Господ Господ: Тако ја жив био, који су у пустолинама, пашће од мача; и који је у пољу, зверима ћу га дати да га изједу; а који су по градовима и по пећинама, од помора ће помрети.
28 Вой префаче цара ынтр-о пустиетате ши ынтр-ун пустиу; мындрия тэрией ей се ва сфырши, мунций луй Исраел вор фи пустииць ши нимень ну ва май трече прин ей.
Тако ћу сасвим опустети ту земљу, и нестаће поноса силе њене, и опустеће горе Израиљеве да неће нико пролазити.
29 Ши вор шти кэ Еу сунт Домнул кынд вой префаче цара ынтр-о пустиетате ши ынтр-ун пустиу дин причина тутурор урычунилор пе каре ле-ау сэвыршит.»’
И они ће познати да сам ја Господ кад земљу сасвим опустим за све гадове њихове што чинише.
30 Фиул омулуй, копиий попорулуй тэу ворбеск де тине пе лынгэ зидурь ши пе ла ушиле каселор ши зик унул алтуя, фиекаре фрателуй сэу: ‘Вениць дар ши аскултаць каре есте кувынтул ешит де ла Домнул!’
А о теби, сине човечји, синови народа твог казују о теби уза зидове и на вратима кућним, и говоре један другом, сваки брату свом, и веле: Ходите и чујте каква реч дође од Господа.
31 Ши вин ку грэмада ла тине, стау ынаинтя та ка попор ал Меу, аскултэ кувинтеле тале, дар ну ле ымплинеск, кэч ку гура ворбеск дулче де тот, дар ку инима умблэ тот дупэ пофтеле лор.
И долазе к теби као кад се народ скупља, и народ мој седа пред тобом, и слуша речи твоје, али их не извршује; у устима су им љупке, а срце њихово иде за својим лакомством.
32 Ятэ кэ ту ешть пентру ей ка ун кынтэрец плэкут, ку ун глас фрумос ши искусит ла кынтаре пе коарде. Ей ыць аскултэ кувинтеле, дар ну ле ымплинеск делок.
И гле, ти си им као љупка песма, као човек лепог гласа и који добро свира; слушају речи твоје, али их не извршују.
33 Кынд се вор ынтымпла ынсэ ачесте лукрурь – ши ятэ кэ се ынтымплэ! – вор шти кэ ера ун пророк ын мижлокул лор.”
Али кад то дође, а ево иде, онда ће познати да је био пророк међу њима.
