Езекиел 32
1 Ын анул ал дойспрезечеля, ын зиуа ынтый а луний а доуэспрезечя, кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
Опет дванаесте године, дванаестог месеца, првог дана, дође ми реч Господња говорећи:
2 „Фиул омулуй, фэ ун кынтек де жале асупра луй Фараон, ымпэратул Еӂиптулуй, ши спуне-й: ‘Семэнай ку ун пуй де леу ынтре нямурь, ерай ка ун крокодил ын мэрь, те арункай ын рыуриле тале, тулбурай апеле ку пичоареле тале ши ле ынтэрытай валуриле.
Сине човечји, наричи за Фараоном царем мисирским, и реци му: Ти си као лавић међу народима и као змај у мору, и пролазиш реке своје и мутиш воду ногама својим и газиш по рекама њеним.
3 Аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Ымь вой ынтинде мряжа песте тине ын мижлокул уней марь мулцимь де попоаре ши те вор траӂе ын лацул Меу.
Овако вели Господ Господ: Разапећу ти мрежу своју са збором многих народа, и извући ће те у мојој мрежи.
4 Те вой арунка пе ускат ши те вой ынтинде пе кымпие, ка тоате пэсэриле черулуй сэ шадэ пе тине; ши вой сэтура фяреле ынтрегулуй пэмынт ку тине.
И оставићу те на земљи, и бацићу те у поље, и пустићу све птице небеске да седају на те, и наситићу тобом звери са све земље.
5 Ыць вой азвырли карня пе мунць ши вой умпле вэиле ку сфэрымэтуриле тале.
И разметнућу месо твоје по горама и напунићу долине гомилама од тебе.
6 Цара ын каре ыноць о вой уда ку сынӂеле тэу пынэ ла мунць ши се вор умпле пухоаеле де тине.
И земљу где пливаш напојићу крвљу твојом до врх гора, и потоци ће бити пуни тебе.
7 Кынд те вой стинӂе, вой акопери черуриле ши ле вой ынтунека стелеле; вой акопери соареле ку норь ши луна ну-шь ва май да лумина ей.
И кад те угасим, застрећу небо, и звезде на њему помрачити, сунце ћу заклонити облаком, и месец неће светлити светлошћу својом.
8 Дин причина та, вой ынтунека пе тоць луминэторий черурилор ши вой рэспынди ынтунерикул песте цара та», зиче Домнул Думнезеу.
Сва ћу светла видела на небу помрачити за тобом, и пустићу таму на твоју земљу, говори Господ Господ.
9 Вой мыхни ши инима мултор попоаре кынд вой вести пеиря та принтре нямурь, ын цэриле пе каре ну ле куноштяй.
И устрашићу срце многих народа кад објавим пропаст твоју међу народима, по земљама којих не знаш.
10 Вой фаче сэ се ынгрозяскэ мулте попоаре де тине ши ымпэрацилор лор ли се ва фаче пэрул мэчукэ дин причина та кынд Ымь вой ынвырти сабия ынаинтя лор; вор тремура ын орьче клипэ, фиекаре пентру вяца луй, ын зиуа кэдерий тале.
И удивићу тобом многе народе, и цареви ће се њихови згрозити од тебе, кад махнем мачем својим пред њима, и дрхтаће сваки час сваки за душу своју у дан кад паднеш.
11 Кэч аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Сабия ымпэратулуй Бабилонулуй ва вени песте тине.
Јер овако вели Господ Господ: Мач цара вавилонског доћи ће на те.
12 Мулцимя та о вой фаче сэ кадэ ловитэ де сабия унор витежь, чей май кумплиць динтре попоаре. Ей вор нимичи мындрия Еӂиптулуй ши тоатэ мулцимя луй ва фи прэпэдитэ.
Мачевима јуначким поваљаћу мноштво твоје, мачевима најљућих између народа; оне ће разорити понос Мисиру, и све ће се мноштво његово потрти.
13 Вой перде ши тоате вителе луй де лынгэ апеле челе марь; нич пичор де ом ну ле ва май тулбура, нич копитэ де вите ну ле ва май тулбура.
И потрћу сву стоку његову покрај великих вода, те их неће више мутити нога човечија нити ће их папак од какве животиње мутити.
14 Атунч ый вой потоли апеле ши вой фаче сэ-й кургэ рыуриле лин ка унтделемнул», зиче Домнул Думнезеу.
Тада ћу стишати воду њихову, и учинићу да потоци њихови теку као уље, говори Господ Господ.
15 «Кынд вой префаче цара Еӂиптулуй ынтр-о пустиетате ши цара ва фи жефуитэ де тот че аре, кынд вой лови пе тоць чей че о локуеск, вор шти кэ Еу сунт Домнул.
Кад опустим земљу мисирску и она буде без свега што је у њој, и побијем све који живе у њој, тада ће познати да сам ја Господ.
16 Ачеста есте кынтекул де жале пе каре ыл вор кынта. Фийчеле нямурилор ыл вор кынта: да, асупра Еӂиптулуй ши асупра ынтреӂий луй мулцимь ыл вор кынта», зиче Домнул Думнезеу.’”
Ово је нарицање што ће се нарицати; тако ће нарицати кћери народне, за Мисиром и за свим мноштвом његовим нарицаће, говори Господ Господ.
17 Ын анул ал дойспрезечеля, ын зиуа а чинчспрезечя а луний, кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
По том дванаесте године, петнаести дан истог месеца, дође ми реч Господња говорећи:
18 „Фиул омулуй, бочеште-те пентру мулцимя Еӂиптулуй ши арунк-о, пе еа ши пе фийчеле нямурилор путерниче, ын адынчимиле пэмынтулуй, ла чей коборыць ын гроапэ!
Сине човечји, наричи за мноштвом мисирским, и свали њих и кћери јаких народа у најдоњи крај земље с онима који силазе у јаму.
19 ‘Пе чине ынтречь ту ын фрумусеце? Кобоарэ-те ши кулкэ-те лынгэ чей нетэяць ымпрежур!’
Од кога си лепши? Сиђи и лези с необрезанима.
20 Вор кэдя астфел ын мижлокул челор учишь де сабие. Сабия вэ есте датэ: доборыць ын мормынт Еӂиптул ши тоатэ мулцимя луй!
Пашће посред побијених мачем, мач је дат, вуците га и све мноштво његово.
21 Атунч, витежий чей путерничь вор ворби ын Локуинца морцилор деспре ел ши чей че-л сприжиняу ши вор зиче: ‘С-ау коборыт, с-ау кулкат чей нетэяць ымпрежур, учишь де сабие!’ (Sheol h7585)
Говориће му најхрабрији јунаци исред гроба с помоћницима његовим, који сиђоше и леже необрезани, побијени мачем. (Sheol h7585)
22 Аколо есте асириянул, ку тоатэ мулцимя луй, ши морминтеле лор стау ымпрежурул луй – тоць ау мурит ши ау кэзут учишь де сабие.
Онде је Асирац и сав збор његов, гробови су му око њега, сви су побијени, пали од мача.
23 Морминтеле лор сунт ын адынчимиле гропий ши мулцимя луй есте ымпрежурул мормынтулуй луй; тоць ау мурит ши ау кэзут учишь де сабие, ей, каре рэспындяу гроаза ын цара челор вий.
Гробови су му у дну јаме, а збор му је око његовог гроба; сви су побијени, пали од мача, који задаваху страх земљи живих.
24 Аколо есте ши Еламул, ку тоатэ мулцимя луй, ымпрежурул мормынтулуй луй; тоць ау мурит ши ау кэзут учишь де сабие, с-ау коборыт нетэяць ымпрежур ын адынчимиле пэмынтулуй, ей, каре рэспындяу гроаза ын цара челор вий ши ышь поартэ акум окара ку чей че се кобоарэ ын гроапэ.
Онде је Елам и све мноштво његово око његовог гроба; сви су побијени, пали од мача, који сиђоше необрезани на најдоњи крај земље, који задаваху страх земљи живих; и носе срамоту своју с онима који силазе у јаму.
25 Л-ау кулкат ла ун лок ку морций, ымпреунэ ку тоатэ мулцимя луй, ши морминтеле лор сунт ымпрежурул луй; тоць ачешть нетэяць ымпрежур ау мурит учишь де сабие, кэч рэспындяу гроаза ын цара челор вий ши ышь поартэ акум окара ку чей че се кобоарэ ын гроапэ; й-ау кулкат акум ла ун лок ку чей морць.
Међу побијенима наместише постељу њему и свему мноштву његовом, гробови су му око њега, сви су необрезани побијени мачем, који задаваху страх земљи живих; и носе срамоту своју с онима који силазе у јаму, метнути су међу побијене.
26 Аколо сунт ши Мешек, Тубал ши тоатэ мулцимя лор, ши морминтеле лор сунт ымпрежурул лор; тоць ачешть нетэяць ымпрежур ау мурит учишь де сабие, кэч рэспындяу гроаза ын цара челор вий.
Онде је Месех, Тувал и све мноштво његово, гробови су му око њега, сви су необрезани побијени мачем, који задаваху страх земљи живих.
27 Ей сунт кулкаць ымпреунэ ку витежий кэзуць дин векиме динтре чей нетэяць ымпрежур; сунт коборыць ын Локуинца морцилор ымпреунэ ку армеле лор де рэзбой, ку сэбииле пусе суб капетеле лор ши нелеӂюириле лор липите пе осеминтеле лор, кэч витежия лор ера о гроазэ ын цара челор вий. (Sheol h7585)
Али не леже међу јунацима који падоше између необрезаних, који сиђоше у гроб с оружјем својим, и метнуше мачеве под главе своје, и безакоње њихово лежи на костима њиховим, ако и беху јунаци страшни на земљи живих. (Sheol h7585)
28 Ши ту вей фи здробит ын мижлокул челор нетэяць ымпрежур ши те вей кулка ымпреунэ ку чей учишь де сабие!
И ти ћеш се сатрти међу необрезанима, и лежаћеш код побијених мачем.
29 Аколо есте ши Едомул, ку ымпэраций луй ши тоць воевозий луй, каре, ку тоатэ витежия лор, ау фост ашезаць ла ун лок ку чей учишь де сабие: стау кулкаць ымпреунэ ку чей нетэяць ымпрежур, ку чей коборыць ын гроапэ.
Онде је Едом, цареви његови и сви кнезови његови, који су са силом својом метнути међу побијене мачем; леже међу необрезанима и с онима који сиђоше у јаму.
30 Тот аколо сунт воевозий де ла мязэноапте ши тоць сидониений каре с-ау коборыт ла чей морць акопериць де рушине, ку тоатэ гроаза пе каре о арункэ витежия лор; ачешть нетэяць ымпрежур стау кулкаць ку чей учишь де сабие ши-шь поартэ окара лынгэ чей коборыць ын гроапэ.
Онде су сви кнезови северни и сви Сидонци, који сиђоше к побијенима са страхом својим, стидећи се силе своје; и леже необрезани с онима који су побијени мачем, и носе срамоту своју с онима који сиђоше у јаму.
31 Фараон ый ва ведя ши се ва мынгыя пентру тоатэ мулцимя луй, пентру ай луй каре ау мурит учишь де сабие ши пентру тоатэ оастя луй”, зиче Домнул Думнезеу.
Њих ће видети Фараон, и утешиће се за свим мноштвом својим, Фараон и сва војска његова, побијени мачем, говори Господ Господ.
32 „Кэч л-ам лэсат сэ рэспындяскэ гроаза ын цара челор вий. Де ачея, Фараон ши тоатэ мулцимя луй се вор кулка ымпреунэ ку чей нетэяць ымпрежур, ку чей че ау мурит учишь де сабие”, зиче Домнул Думнезеу.
Јер зададох свој страх земљи живих, и Фараон ће и све мноштво његово лежати међу необрезанима с онима који су побијени мачем, говори Господ Господ.
