< Фаптеле 5 >

1 Дар ун ом, нумит Анания, а вындут о мошиоарэ, ку невастэ-са Сафира,
А један човек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде њиву,
2 ши а оприт о парте дин прец ку штиря невестей луй, апой а адус партя чялалтэ ши а пус-о ла пичоареле апостолилор.
И сакри од новаца са знањем и жене своје, и донесавши један део метну апостолима пред ноге.
3 Петру й-а зис: „Анания, пентру че ць-а умплут Сатана инима ка сэ минць пе Духул Сфынт ши сэ аскунзь о парте дин прецул мошиоарей?
А Петар рече: Ананија! Зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?
4 Дакэ н-о виндяй, ну рэмыня еа а та? Ши, дупэ че ай вындут-о, ну путяй сэ фачь че врей ку прецул ей? Кум с-а путут наште ун астфел де гынд ын инима та? Н-ай минцит пе оамень, чи пе Думнезеу.”
Кад је била у тебе не беше ли твоја? И кад је продаде не беше ли у твојој власти? Зашто си дакле такву ствар метнуо у срце своје? Људима ниси слагао него Богу.
5 Анания, кынд а аузит кувинтеле ачестя, а кэзут жос ши шь-а дат суфлетул. О маре фрикэ а апукат пе тоць чей че аскултау ачесте лукрурь.
А кад чу Ананија речи ове паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово.
6 Флэкэий с-ау скулат, л-ау ынвелит, л-ау скос афарэ ши л-ау ынгропат.
А момци ушавши узеше га и изнесоше те закопаше.
7 Кам дупэ трей часурь, а интрат ши невастэ-са, фэрэ сэ штие че се ынтымпласе.
А кад прође око три сата, уђе и жена његова не знајући шта је било.
8 Петру й-а зис: „Спуне-мь, ку атыт аць вындут мошиоара?” „Да”, а рэспунс еа, „ку атыта.”
А Петар јој одговори: Кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: Да, за толико.
9 Атунч, Петру й-а зис: „Кум де в-аць ынцелес ынтре вой сэ испитиць пе Духул Домнулуй? Ятэ пичоареле челор че ау ынгропат пе бэрбатул тэу сунт ла ушэ ши те вор луа ши пе тине.”
А Петар јој рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господњег? Гле, ноге оних који твог мужа закопаше пред вратима су, и изнеће те.
10 Еа а кэзут ындатэ ла пичоареле луй ши шь-а дат суфлетул. Кынд ау интрат флэкэий, ау гэсит-о моартэ; ау скос-о афарэ ши ау ынгропат-о лынгэ бэрбатул ей.
И одмах падну пред ногама његовим и издахну. А момци ушавши нађоше је мртву и изнесоше је и закопаше код мужа њеног.
11 О маре фрикэ а купринс тоатэ адунаря ши пе тоць чей че ау аузит ачесте лукрурь.
И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово.
12 Прин мыниле апостолилор се фэчяу мулте семне ши минунь ын нород. Тоць стэтяу ымпреунэ ын придворул луй Соломон
А рукама апостолским учинише се многи знаци и чудеса међу људима; и беху сви једнодушно у трему Соломуновом.
13 ши ничунул дин чейлалць ну кутеза сэ се липяскэ де ей, дар нородул ый лэуда ын гура маре.
А од осталих нико не смејаше приступити њима; него их хваљаше народ.
14 Нумэрул челор че кредяу ын Домнул, бэрбаць ши фемей, се мэря тот май мулт,
А све више пристајаху они који вероваху Господа, мноштво људи и жена,
15 пынэ аколо кэ скотяу пе болнавь кяр пе улице ши ый пуняу пе патурь ши пе аштернутурь, пентру ка, атунч кынд ва трече Петру, мэкар умбра луй сэ трякэ песте вреунул дин ей.
Тако да и по улицама изношаху болеснике и метаху на постељама и на носилима, да би кад прође Петар барем сенка његова осенила кога од њих.
16 Мулцимя, де асеменя, алерга ла Иерусалим, дин четэциле вечине, ши адучя пе чей болнавь ши пе чей кинуиць де духурь некурате: ши тоць се виндекау.
А долажаху многи и из околних градова у Јерусалим, и доношаху болеснике и које мучаху нечисти духови; и сви оздрављаху.
17 Ынсэ мареле преот ши тоць чей че ерау ымпреунэ ку ел, адикэ партида садукеилор, с-ау скулат плинь де пизмэ,
Али устаде поглавар свештенички и сви који беху с њим, од јереси садукејске, и напунише се зависти,
18 ау пус мыниле пе апостоль ши й-ау арункат ын темница де обште.
И дигоше руке своје на апостоле, и метнуше их у општи затвор.
19 Дар ун ынӂер ал Домнулуй а дескис ушиле темницей, ноаптя, й-а скос афарэ ши ле-а зис:
А анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, и изведавши их рече:
20 „Дучеци-вэ, стаць ын Темплу ши вестиць нородулуй тоате кувинтеле веций ачестея.”
Идите и станите у цркви те говорите народу све речи овог живота.
21 Кынд ау аузит ей ачесте ворбе, ау интрат дис-де-диминяцэ ын Темплу ши ау ынчепут сэ ынвеце пе нород. Мареле преот ши чей че ерау ку ел ау венит пе неаштептате, ау адунат соборул ши пе тоатэ бэтрынимя фиилор луй Исраел ши ау тримис ла темницэ сэ адукэ пе апостоль.
А кад они чуше, уђоше ујутру у цркву, и учаху. А кад дође поглавар свештенички и који беху с њим, сазваше сабор и све старешине од синова Израиљевих, и послаше у тамницу да их доведу.
22 Апрозий, ла вениря лор, ну й-ау гэсит ын темницэ. С-ау ынторс ши ау спус астфел:
А кад слуге отидоше, не нађоше их у тамници; онда се вратише и јавише им
23 „Темница ам гэсит-о ынкуятэ ку тоатэ грижа, ши пе пэзиторь стынд ын пичоаре ла ушь, дар, кынд ам дескис, н-ам гэсит пе нимень ынэунтру.”
Говорећи: Тамницу нађосмо закључану са сваком тврђом и чуваре где стоје пред вратима; али кад отворисмо, унутра ниједног не нађосмо.
24 Кынд ау аузит ачесте ворбе, кэпитанул Темплулуй ши преоций чей май де сямэ ау рэмас ынмэрмуриць ши ну штияу че сэ крядэ деспре апостоль ши деспре урмэриле ачестей ынтымплэрь.
А кад чуше ове речи поглавар свештенички и војвода црквени и остали главари свештенички, не могаху им се начудити шта би то сад било.
25 Чинева а венит ши ле-а спус: „Ятэ кэ оамений пе каре й-аць бэгат ын темницэ стау ын Темплу ши ынвацэ пе нород.”
А неко дође и јави им говорећи: Ено они људи што их бацисте у тамницу, стоје у цркви и уче народ.
26 Атунч, кэпитанул Темплулуй а плекат ку апрозий ши й-ау адус, дар ну ку сила, кэч се темяу сэ ну фие учишь ку петре де нород.
Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу: јер се бојаху народа да их не побије камењем.
27 Дупэ че й-ау адус, й-ау пус ынаинтя соборулуй. Ши мареле преот й-а ынтребат астфел:
А кад их доведоше, поставише их пред сабор, и запита их поглавар свештенички говорећи:
28 „Ну в-ам порунчит ной ку тот динадинсул сэ ну ынвэцаць пе нород ын Нумеле ачеста? Ши вой ятэ кэ аць умплут Иерусалимул ку ынвэцэтура воастрэ ши кэутаць сэ арункаць асупра ноастрэ сынӂеле ачелуй Ом.”
Не запретисмо ли вам оштро да не учите у ово име? И гле, напунисте Јерусалим својом науком, и хоћете да баците на нас крв овог човека.
29 Петру ши апостолий чейлалць, дрепт рэспунс, й-ау зис: „Требуе сэ аскултэм май мулт де Думнезеу декыт де оамень!
А Петар и апостоли одговарајућу рекоше: Већма се треба Богу покоравати неголи људима.
30 Думнезеул пэринцилор ноштри а ынвият пе Исус, пе каре вой Л-аць оморыт, атырнынду-Л пе лемн.
Бог отаца наших подиже Исуса, ког ви убисте обесивши на дрво.
31 Пе ачест Исус, Думнезеу Л-а ынэлцат ку путеря Луй ши Л-а фэкут Домн ши Мынтуитор, ка сэ дя луй Исраел покэинца ши ертаря пэкателор.
Овог Бог десницом својом узвиси за поглавара и спаса, да да Израиљу покајање и опроштење греха.
32 Ной сунтем марторь ай ачестор лукрурь, ка ши Духул Сфынт, пе каре Л-а дат Думнезеу челор че аскултэ де Ел.”
И ми смо Његови сведоци ових речи и Дух Свети ког Бог даде онима који се Њему покоравају.
33 Кынд ау аузит ей ачесте ворбе, ый тэя ла инимэ ши с-ау сфэтуит сэ-й омоаре.
А кад они чуше врло се расрдише, и мишљаху да их побију.
34 Дар ун фарисеу нумит Гамалиел, ун ынвэцэтор ал Леӂий прецуит де тот нородул, с-а скулат ын пичоаре ын собор ши а порунчит сэ скоатэ пуцин афарэ пе апостоль.
Али онда устаде у скупштини један фарисеј по имену Гамалиило, законик, поштован од свега народа, и заповеди да апостоли мало изиђу напоље,
35 Апой ле-а зис: „Бэрбаць исраелиць, луаць сяма бине че авець де гынд сэ фачець оаменилор ачестора.
Па рече њима: Људи Израиљци! Гледајте добро за ове људе шта ћете чинити;
36 Кэч ну демулт с-а ивит Теуда, каре зичя кэ ел есте чева ши ла каре с-ау алипит апроапе патру суте де бэрбаць. Ел а фост оморыт, ши тоць чей че ыл урмасерэ ау фост рисипиць ши нимичиць.
Јер пре ових дана уста Тевда, говорећи да је он нешто, за којим пристаде људи на број око четири стотине; он би убијен, и сви који га слушаху разиђоше се и пропадоше.
37 Дупэ ел с-а ивит Иуда Галилеянул, пе время ынскриерий, ши а трас мулт нород де партя луй: а перит ши ел, ши тоць чей че-л урмасерэ ау фост рисипиць.
Потом уста Јуда Галилејац, у дане преписа, и одвуче доста људи за собом; и он погибе, и сви који га слушаху разасуше се.
38 Ши акум, еу вэ спун: Ну май некэжиць пе оамений ачештя ши лэсаци-й ын паче! Дакэ ынчеркаря сау лукраря ачаста есте де ла оамень, се ва нимичи;
И сад вам кажем: прођите се ових људи и оставите их; јер ако буде од људи овај савет или ово дело, поквариће се.
39 дар, дакэ есте де ла Думнезеу, н-о вець путя нимичи. Сэ ну вэ помениць кэ луптаць ымпотрива луй Думнезеу.”
Ако ли је од Бога, не можете га покварити, да се како не нађете као богоборци.
40 Ей ау аскултат де ел. Ши, дупэ че ау кемат пе апостоль, ау пус сэ-й батэ ку нуеле, й-ау оприт сэ ворбяскэ ын Нумеле луй Исус ши ле-ау дат друмул.
Онда га послушаше, и дозвавши апостоле избише их, и запретише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их.
41 Ей ау плекат динаинтя соборулуй ши с-ау букурат кэ ау фост ынвредничиць сэ фие батжокориць пентру Нумеле Луй.
А они онда отидоше од сабора радујући се што се удостојише примити срамоту за име Господа Исуса.
42 Ши ын фиекаре зи, ын Темплу ши акасэ, ну ынчетау сэ ынвеце пе оамень ши сэ вестяскэ Евангелия луй Исус Христос.
А сваки дан у цркви и по кућама не престајаху учити и проповедати јеванђеље о Исусу Христу.

< Фаптеле 5 >