Фаптеле 4
1 Пе кынд ворбяу Петру ши Иоан нородулуй, ау венит ла ей пе неаштептате преоций, кэпитанул Темплулуй ши садукеий,
А кад они говораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода црквени и садукеји;
2 фоарте некэжиць кэ ынвэцау пе нород ши вестяу ын Исус ынвиеря дин морць.
И расрдише се, што они уче људе и јављају у Исусу васкрсење из мртвих.
3 Ау пус мыниле пе ей ши й-ау арункат ын темницэ пынэ а доуа зи, кэч се ынсерасе.
И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру: јер већ беше вече.
4 Ынсэ мулць дин чей че аузисерэ кувынтаря ау крезут, ши нумэрул бэрбацилор крединчошь с-а ридикат апроапе ла чинч мий.
А од оних који слушаху реч многи вероваше, и постаде број људи око пет хиљада.
5 А доуа зи, май-марий нородулуй, бэтрыний ши кэртурарий с-ау адунат ымпреунэ ла Иерусалим,
А кад би ујутру, скупише се кнезови њихови и старешине и књижевници у Јерусалим,
6 ку мареле преот Ана, Каяфа, Иоан, Александру ши тоць чей че се трэӂяу дин нямул марилор преоць.
А Ана поглавар свештенички и Кајафа и Јован и Александар и колико их год беше од рода свештеничког;
7 Ау пус пе Петру ши пе Иоан ын мижлокул лор ши й-ау ынтребат: „Ку че путере сау ын нумеле куй аць фэкут вой лукрул ачеста?”
И метнувши их на средину питаху: Каквом силом или у чије име учинисте ви ово?
8 Атунч Петру, плин де Духул Сфынт, ле-а зис: „Май-марь ай нородулуй ши бэтрынь ай луй Исраел!
Тада Петар напунивши се Духа Светог рече им: Кнезови народни и старешине Израиљеве!
9 Фииндкэ сунтем трашь астэзь ла рэспундере пентру о фачере де бине фэкутэ унуй ом болнав ши сунтем ынтребаць кум а фост виндекат,
Ако нас данас питате за добро дело које учинисмо болесном човеку те он оздрави:
10 с-о штиць тоць ши с-о штие тот нородул луй Исраел! Омул ачеста се ынфэцишязэ ынаинтя воастрэ пе деплин сэнэтос ын Нумеле луй Исус Христос дин Назарет, пе каре вой Л-аць рэстигнит, дар пе каре Думнезеу Л-а ынвият дин морць.
Да је на знање свима вама и свему народу Израиљевом да у име Исуса Христа Назарећанина, ког ви распесте, ког Бог подиже из мртвих, стоји овај пред вама здрав.
11 Ел есте ‘пятра лепэдатэ де вой, зидарий, каре а ажунс сэ фие пусэ ын капул унгюлуй’.
Ово је камен који ви зидари одбацисте, а постаде глава од угла: и нема ни у једном другом спасења;
12 Ын нимень алтул ну есте мынтуире, кэч ну есте суб чер ничун алт Нуме дат оаменилор ын каре требуе сэ фим мынтуиць.”
Јер нема другог имена под небом даног људима којим би се ми могли спасти.
13 Кынд ау вэзут ей ындрэзняла луй Петру ши а луй Иоан, с-ау мират, ынтрукыт штияу кэ ерау оамень некэртурарь ши де рынд, ши ау причепут кэ фусесерэ ку Исус.
А кад видеше слободу Петрову и Јованову, и знајући да су људи некњижевни и прости, дивљаху се, и знаху их да беху с Исусом.
14 Дар, фииндкэ ведяу лынгэ ей пе омул каре фусесе виндекат, ну путяу зиче нимик ымпотривэ.
А видећи исцељеног човека где с њима стоји не могаху ништа противу рећи.
15 Ле-ау порунчит доар сэ ясэ дин собор, с-ау сфэтуит ынтре ей
Онда им заповедише да изиђу напоље из савета, па питаху један другог
16 ши ау зис: „Че вом фаче оаменилор ачестора? Кэч есте штиут де тоць локуиторий Иерусалимулуй кэ прин ей с-а фэкут о минуне вэдитэ, пе каре н-о путем тэгэдуи.
Говорећи: Шта ћете чинити овим људима? Јер велики знак што учинише они познат је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо одрећи;
17 Дар, ка сэ ну се лэцяскэ вестя ачаста май департе ын нород, сэ-й аменинцэм ши сэ ле порунчим ка де акум ынколо сэ ну май ворбяскэ нимэнуй ын Нумеле ачеста.”
Али да се даље не разилази по народу, да им оштро запретимо да више не говоре за име ово никоме.
18 Ши дупэ че й-ау кемат, ле-ау порунчит сэ ну май ворбяскэ ку ничун кип, нич сэ май ынвеце пе оамень ын Нумеле луй Исус.
И дозвавши их заповедише им да ништа не спомињу нити да уче у име Исусово.
19 Дрепт рэспунс, Петру ши Иоан ле-ау зис: „Жудекаць вой сингурь дакэ есте дрепт ынаинтя луй Думнезеу сэ аскултэм май мулт де вой декыт де Думнезеу,
Петар и Јован одговарајући рекоше им: Судите је ли право пред Богом да вас већма слушамо неголи Бога?
20 кэч ной ну путем сэ ну ворбим деспре че ам вэзут ши ам аузит.”
Јер ми не можемо не говорити шта видесмо и чусмо.
21 Й-ау аменинцат дин ноу ши й-ау лэсат сэ плече, кэч ну штияу кум сэ-й педепсяскэ, дин причина нородулуй, фииндкэ тоць слэвяу пе Думнезеу пентру челе ынтымплате.
А они запретивши им пустише их, не нашавши ништа како би их мучили, народа ради; јер сви хваљаху Бога за оно што се беше догодило.
22 Кэч омул ку каре се фэкусе ачастэ минуне де виндекаре авя май бине де патрузечь де ань.
Јер оном човеку беше више од четрдесет година на коме се догоди ово чудо здравља.
23 Дупэ че ли с-а дат друмул, ей с-ау дус ла ай лор ши ле-ау историсит тот че ле спусесерэ преоций чей май де сямэ ши бэтрыний.
А кад их отпустише, дођоше к својима, и јавише им шта рекоше главари свештенички и старешине.
24 Кынд ау аузит ей ачесте лукрурь, шь-ау ридикат гласул тоць ымпреунэ кэтре Думнезеу ши ау зис: „Стэпыне, Доамне, каре ай фэкут черул, пэмынтул, маря ши тот че есте ын еле!
А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, Ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима;
25 Ту ай зис прин Духул Сфынт, прин гура пэринтелуй ностру Давид, робул Тэу: ‘Пентру че се ынтэрытэ нямуриле ши пентру че куӂетэ нороаделе лукрурь дешарте?
Који устима Давида слуге свог рече: Зашто се буне незнабошци, и народи измишљају празне речи?
26 Ымпэраций пэмынтулуй с-ау рэскулат ши домниторий с-ау унит ымпотрива Домнулуй ши ымпотрива Унсулуй Сэу.’
Састаше се цареви земаљски, и кнезови се сабраше уједно на Господа и на Христа Његовог.
27 Ын адевэр, ымпотрива Робулуй Тэу челуй сфынт, Исус, пе каре Л-ай унс Ту, с-ау ынсоцит ын четатя ачаста Ирод ши Пилат дин Понт ку нямуриле ши ку нороаделе луй Исраел,
Заиста се сабраше у овом граду на светог Сина Твог Исуса, ког си помазао, Ирод и понтијски Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевим,
28 ка сэ факэ тот че хотэрысе май динаинте мына Та ши сфатул Тэу.
Да учине шта рука Твоја и савет Твој напред одреди да буде.
29 Ши акум, Доамне, уйтэ-Те ла аменинцэриле лор, дэ путере робилор Тэй сэ вестяскэ Кувынтул Тэу ку тоатэ ындрэзняла
И сад Господе! Погледај на њихове претње, и дај слугама својим да говоре са сваком слободом реч Твоју;
30 ши ынтинде-Ць мына, ка сэ се факэ тэмэдуирь, минунь ши семне прин Нумеле Робулуй Тэу челуй сфынт, Исус.”
И пружај руку своју на исцељивање и да знаци и чудеса буду именом светог Сина Твог Исуса.
31 Дупэ че с-ау ругат ей, с-а кутремурат локул унде ерау адунаць; тоць с-ау умплут де Духул Сфынт ши вестяу Кувынтул луй Думнезеу ку ындрэзнялэ.
И пошто се они помолише Богу затресе се место где беху сабрани, и напунише се сви Духа Светог, и говораху реч Божју са слободом.
32 Мулцимя челор че крезусерэ ера о инимэ ши ун суфлет. Ничунул ну зичя кэ авериле луй сунт але луй, чи авяу тоате де обште.
А у народа који верова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко.
33 Апостолий мэртурисяу ку мултэ путере деспре ынвиеря Домнулуй Исус. Ши ун маре хар ера песте тоць.
И апостоли с великом силом сведочаху за васкрсење Господа Исуса Христа; и благодат велика беше на свима њима:
34 Кэч ну ера ничунул принтре ей каре сэ дукэ липсэ: тоць чей че авяу огоаре сау касе ле виндяу, адучяу прецул лукрурилор вындуте
Јер ниједан међу њима не беше сиромашан, јер колико их год беше који имаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце што узимаху зато,
35 ши-л пуняу ла пичоареле апостолилор, апой се ымпэрця фиекэруя дупэ кум авя невое.
И метаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме као што ко требаше.
36 Иосиф, нумит де апостоль ши Барнаба, адикэ, ын тэлмэчире, „фиул мынгыерий”, ун левит, де ням дин Чипру,
А Јосија, прозвани од апостола Варнава, које значи Син утехе, Левит родом из Кипра,
37 а вындут ун огор пе каре-л авя, а адус баний ши й-а пус ла пичоареле апостолилор.
Он имаше њиву, и продавши је донесе новце и метну апостолима пред ноге.
