2 Кроничь 2
1 Соломон а порунчит сэ се зидяскэ о касэ Нумелуй Домнулуй ши о касэ ымпэрэтяскэ пентру ел.
И науми Соломун да зида дом имену Господњем и дом царски себи.
2 Соломон а нумэрат шаптезечь де мий де оамень ка сэ дукэ сарчиниле, оптзечь де мий ка сэ тае петре пе мунте ши трей мий шасе суте ка сэ-й привегезе.
И одброја Соломун седамдесет хиљада носилаца и осамдесет хиљада који ће тесати у гори, и три хиљаде и шест стотина настојника над њима.
3 Соломон а тримис сэ спунэ луй Хирам, ымпэратул Тирулуй: „Фэ-мь ши мие кум ай фэкут татэлуй меу Давид, кэруя й-ай тримис чедри ка сэ-шь зидяскэ о касэ де локуит.
И посла Соломун ка Хираму, цару тирском, и поручи му: Како је чинио Давиду оцу мом и слао му дрва кедрових да зида себи кућу где ће седети, учини тако и мени.
4 Ятэ, еу ыналц о касэ Нумелуй Домнулуй Думнезеулуй меу, ка сэ Й-о ынкин Луй, сэ ард ынаинтя Луй тэмые мироситоаре, сэ адук некурмат ын еа пыниле пентру пунеря ынаинте ши сэ адук ардериле-де-тот де диминяцэ ши де сярэ, ын зилеле де Сабат, де лунэ ноуэ ши де сэрбэтоаре але Домнулуй Думнезеулуй ностру, дупэ о леӂе вешникэ пентру Исраел.
Ево рад сам зидати дом имену Господа Бога свог да му га посветим да се кади пред њим кадом мирисним и да се постављају хлебови вазда и да се приносе жртве паљенице јутром и вечером, и у суботе и на младине и на празнике Господа Бога нашег, што треба да бива у Израиљу довека.
5 Каса пе каре о вой зиди требуе сэ фие маре, кэч Думнезеул ностру есте май маре декыт тоць думнезеий.
А дом који ћу зидати биће велик, јер је Бог наш већи од свих богова.
6 Дар чине поате сэ-Й зидяскэ о касэ, кынд черуриле ши черуриле черурилор ну-Л пот купринде? Ши чине сунт еу, ка сэ-Й зидеск о касэ, декыт доар ка сэ ард тэмые ынаинтя Луй?
А ко би могао Њему сазидати дом кад Га небо и небеса над небесима не могу обухватити? И ко сам ја да му сазидам дом? Него само да се кади пред Њим.
7 Тримите-мь дар ун ом искусит ын лукраря аурулуй, арӂинтулуй, арамей ши ферулуй, а материилор вопсите ын пурпурэ, а материилор де кулоаря кырмызулуй ши де кулоаре албастрэ ши каре сэ куноаскэ сэпэтура ын лемн, ка сэ лукрезе ку мештерий искусиць, каре сунт ла мине ын Иуда ши ла Иерусалим ши пе каре й-а алес татэл меу, Давид.
Тако сада пошљи ми човека вештог, који уме радити од злата и од сребра и од бронзе и од гвожђа и од скерлета и од црвца и од порфире, и који зна резати, да ради с уметницима које имам код себе у Јудеји и у Јерусалиму, које је добавио Давид, отац мој.
8 Тримите-мь дин Либан ши лемн де чедру, де кипарос ши де сантал, кэч штиу кэ служиторий тэй се причеп сэ тае лемне дин Либан. Ятэ кэ служиторий мей вор фи ку ай тэй.
И пошаљи ми дрва кедрових и јелових и алмугима с Ливана, јер знам да слуге твоје умеју сећи дрва ливанска; а ево слуге ће моје бити с твојим слугама,
9 Сэ ми се прегэтяскэ лемн дин белшуг, кэч каса пе каре о вой зиди ва фи маре ши мэряцэ.
Да ми приправе много дрва, јер дом што ћу зидати биће велик и диван.
10 Служиторилор тэй каре вор тэя, каре вор доборы жос лемнеле, ле вой да доуэзечь де мий де корь де грыу треерат, доуэзечь де мий де корь де орз, доуэзечь де мий де баць де вин ши доуэзечь де мий де баць де унтделемн.”
А ево, посланицима који ће сећи дрво, слугама твојим, даћу пшенице овршене двадесет хиљада кора, и двадесет хиљада кора јечма, и вина двадесет хиљада вата, и уља двадесет хиљада вата.
11 Хирам, ымпэратул Тирулуй, а рэспунс астфел принтр-о скрисоаре пе каре а тримис-о луй Соломон: „Пентру кэ Домнул юбеште пе попорул Сэу, де ачея те-а пус ымпэрат песте ей.”
И одговори Хирам цар тирски у књизи коју посла Соломуну: Што Господ љуби свој народ зато те постави царем над њим.
12 Хирам а май зис: „Бинекувынтат сэ фие Домнул Думнезеул луй Исраел, каре а фэкут черуриле ши пэмынтул, кэ а дат ымпэратулуй Давид ун фиу ынцелепт, причепут ши ку минте, каре ва зиди о касэ Домнулуй ши о касэ ымпэрэтяскэ пентру ел!
И говораше Хирам: Благословен да је Господ Бог Израиљев, који је створио небо и земљу, што је дао цару Давиду сина мудрог, паметног и разумног, који ће сазидати дом Господу и царски дом себи.
13 Ыць тримит дар ун ом мештер ши причепут, пе Хурам-Аби,
Шаљем ти дакле човека вештог и разумног, Хирама Авива,
14 фиул уней фемей динтре фетеле луй Дан ши ал унуй татэ тириан. Ел есте мештер пентру лукрэриле ын аур, ын арӂинт, ын арамэ ши ын фер, ын пятрэ ши ын лемн, ын материй вопсите ын пурпурэ ши ын албастру, ын материй де висон ши кырмыз ши пентру орьче фел де сэпэтурь ши лукрурь мештешуӂите каре и се дау де фэкут. Ел ва лукра ку оамений тэй искусиць ши ку оамений искусиць ай домнулуй меу Давид, татэл тэу.
Сина једне жене између кћери Данових, коме је отац био Тирац; он уме радити од злата и од сребра, од бронзе, од гвожђа, од камена и од дрвета, од скерлета, и од порфире, и од танког платна и од црвца, и резати свашта, и измислити свашта вешто шта му се да, нека ради с твојим уметницима и с уметницима господара мог Давида, оца твог.
15 Акум, домнул меу сэ тримитэ служиторилор тэй грыул, орзул, унтделемнул ши винул де каре а ворбит.
Нека дакле пшеницу и јечам, уље и вино, што је рекао господар мој, пошаље слугама својим.
16 Ши ной вом тэя лемне дин Либан атыт кыт вей авя невое; ци ле вом тримите пе маре, ын плуте, пынэ ла Иафо ши, де аколо, ту ле вей суи ла Иерусалим.”
А ми ћемо насећи дрва на Ливану колико ти год треба, и спустићемо их у слаповима морем у Јопу, а ти их оданде вози у Јерусалим.
17 Соломон а нумэрат пе тоць стрэиний каре ерау ын цара луй Исраел ши а кэрор нумэрэтоаре фусесе фэкутэ де татэл сэу Давид. С-ау гэсит о сутэ чинчзечь ши трей де мий шасе суте.
Тада Соломун изброја све иностранце који беху у земљи Израиљевој после бројања кад их изброја Давид отац његов, и нађе их се сто и педесет и три хиљаде и шест стотина;
18 Ши а луат дин ей шаптезечь де мий ка сэ поарте сарчиниле, оптзечь де мий сэ тае петре ын мунте ши трей мий шасе суте ка сэ привегезе ши сэ ындемне пе попор ла лукру.
И одреди од њих седамдесет хиљада који ће носити, и осамдесет хиљада који ће тесати у планини, а три хиљаде и шест стотина настојника да настоје да ради народ.
