Salmos 17
1 Oração de Davi: Ouve, SENHOR, a [minha] justiça; presta atenção ao meu choro, dá ouvidos à minha oração de lábios que não enganam.
Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2 De diante de teu rosto saia o meu julgamento; teus olhos observarão o que é justo.
Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3 Tu [já] provaste o meu coração, tu [me] visitaste de noite; tu me investigaste, [e] nada achaste; decidi [que] minha boca não transgredirá.
Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4 Quanto às obras dos homens, conforme a palavra de teus lábios eu me guardei dos caminhos do violento;
Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5 Guiando meu andar em teus caminhos, para que meus passos não tropecem.
Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6 Eu clamo a ti, ó Deus, porque tu me respondes; inclina teus ouvidos a mim, escuta a minha palavra.
Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7 Revela maravilhosamente tuas misericórdias, tu salvas aos que confiam [em ti] com tua mão direita daqueles se se levantam contra [ti].
Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8 Guarda-me como a pupila do olho; esconde-me debaixo da sombra de tuas asas,
Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
9 De diante dos perversos que me oprimem; dos meus mortais inimigos que me cercam.
Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10 Eles se enchem de gordura; com sua boca falam arrogantemente.
Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11 Agora eles têm nos cercado em nossos passos; eles fixam seus olhos para [nos] derrubar ao chão.
Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12 Semelhantes ao leão, que deseja nos despedaçar, e ao leãozinho, que fica em esconderijos.
Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13 Levanta-te, SENHOR, confronta-o, derruba-o; livra minha alma d [as mãos] do perverso com tua espada.
Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14 Dos homens com tua mão, SENHOR, dos homens que são do mundo, cuja parte está n [esta] vida, cujo ventre enches de teu secreto [tesouro]; os filhos se fartam, e deixam sua sobra para suas crianças.
Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15 [Mas] eu olharei para teu rosto em justiça; serei satisfeito de tua semelhança, quando eu despertar.
А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
