Iyyoob 28
1 Dhugumaan iddoon meetiin keessaa qotamu, lafti warqeen itti baafamee qulqulleeffamu jira.
Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
2 Sibiilli lafa keessaa baafama; sibiilli diimaan immoo dhagaa albuudaa irraa baqfama.
Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
3 Namni hamma dhuma dukkanaatti deema; moggaa akka malee fagoo dhaqees, dukkana hamaa keessa dhagaa albuudaa barbaada.
Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
4 Inni lafa namoonni jiraatan irraa fagaatee iddoo miilli namaa ejjetee hin beeknetti boolla qota; namoota irraa fagaatee ni rarraʼa; asii fi achis ni raafama.
Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
5 Lafa irraa garuu nyaatatu argama; jala isheetiin immoo akka waan ibidda taateetti geeddaramti;
Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
6 dhagaan isaa burqaa sanpeerii ti; biyyoon isaas warqee qaba.
У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
7 Allaattiin tokko iyyuu karaa dhokfame sana hin beeku; iji culullees karaa sana hin argine.
Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
8 Bineensonni sodaachisoon irra hin ejjenne; leencis karaa sana hin darbine.
Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
9 Harki namaa dhagaa jabaa cabsa; hundee tulluuwwanii immoo ni gaggaragalcha.
На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
10 Inni kattaa keessaan karaa baasa; iji isaas waan gatii guddaa hunda arga.
Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
11 Madda lageenii ni sakattaʼa; waan dhokfames ifatti ni baasa.
Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
12 Ogummaan garuu eessaa argamti? Hubannaanis eessa jiraata?
Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
13 Namni gatii isaa hin beeku; inni biyya jiraattotaa keessatti hin argamu.
Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
14 Tujubni, “Inni na keessa hin jiru” jedha; galaannis, “Inni na bira hin jiru” jedha.
Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
15 Warqeen qulqulluun isa bituu hin dandaʼu; gatiin isaas meetiidhaan hin madaalamu.
Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
16 Warqee Oofiiriitti, dhagaa gatii guddaa sardooniksiitti yookaan sanpeeriitti hin tilmaamamu.
Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
17 Warqee fi dhagaan akka bilillee calaqqisu ittiin hin qixxaatu; inni faaya warqee qulqulluutiin hin geeddaramu.
Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
18 Elellaanii fi dooqni akka waan gatii qabaniitti hin hedaman; gatiin ogummaa lula diimaa caala.
Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
19 Tophaaziyooniin Itoophiyaa itti qixxaatu; warqee qulqulluudhaanis bitamuu hin dandaʼu.
Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
20 Yoos ogummaan eessaa dhufti ree? Hubannaanis eessa jiraatti?
Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
21 Isheen ija uumama hundaa jalaa dhokatteerti; simbirroota samii jalaas baddeerti.
Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
22 Badiisnii fi Duuti, “Nu oduu ishee qofa gurra keenyaan dhageenye” jedhu.
Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
23 Waaqa qofatu daandii gara ishee geessu hubatee, lafa inni jiraatus beeka;
Бог зна пут њен, и познаје место њено.
24 inni handaara lafaa ni ilaala; waan samii jala jiru hunda ni argaatii.
Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
25 Inni yommuu bubbeedhaaf humna kennee bishaanota safaretti,
Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
26 yommuu bokkaadhaaf seera dhaabee bakakkaaf immoo daandii baasetti,
Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
27 inni ogummaa ilaalee madaale; jabeessee dhaabee ishee qorate.
Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
28 Ergasii ilmaan namaatiin, “Gooftaa sodaachuun ogummaa; waan hamaa irraa fagaachuunis hubannaa dha” jedhe.
А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
