< Salmenes 71 >

1 Til deg, Herre, flyr eg, lat meg aldri verta til skammar!
У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
2 Fria meg ut og berga meg ved di rettferd, bøyg ditt øyra til meg og frels meg!
Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
3 Ver meg eit berg til å bu på, der eg alltid kann koma! Du hev påbode frelsa for meg, for du er mitt fjell og mi festning.
Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.
4 Min Gud, berga meg frå handi til den ugudlege, frå hans neve som er urettferdig og gjer valdsverk!
Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
5 For du er den eg vonar på, Herre, Herre, den eg set mi lit til alt frå ungdomen.
Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
6 På deg hev eg studt meg alt frå morsfanget; du er den som drog meg ut or morslivet, um deg vil eg alltid syngja min lovsong.
Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
7 Som eit under hev eg vore for mange; men du er mi sterke borg.
Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.
8 Min munn er full av ditt lov, av di æra heile dagen.
Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
9 Kasta meg ikkje burt i min alderdom, forlat meg ikkje når mi kraft vert til inkjes!
Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
10 For mine fiendar hev sagt um meg, og dei som lurar på mi sjæl, legg råder i hop,
Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
11 og segjer: «Gud hev forlate honom; forfylg honom og tak honom, for det er ingen som bergar!»
Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
12 Gud, ver ikkje langt frå meg! Min Gud, kom meg snart til hjelp!
Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.
13 Lat deim som stend etter mitt liv, verta til skammar og ganga til grunnar! Lat deim som søkjer mi ulukka, verta klædde i spott og skam!
Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
14 Men eg vil alltid venta, og stødt vil eg lova deg meir og meir.
А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
15 Min munn skal fortelja um di rettferd, um di frelse all dagen, for eg veit ikkje tal på deim.
Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
16 Eg vil koma fram med Herrens, Herrens velduge verk, eg vil forkynna di rettferd, berre di.
Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.
17 Gud, du hev lært meg upp alt frå ungdomen, og til dessa kunngjer eg dine undergjerningar.
Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
18 Forlat meg då ikkje heller når eg vert gamall og grå, du Gud, til dess eg fær forkynna um din arm til ei onnor ætt, um di magt til kvar den som skal koma.
Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,
19 Og di rettferd, Gud, når upp til det høge, du Gud, som hev gjort store ting, kven er som du?
Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
20 Du som hev late oss sjå mange trengslor og ulukkor, du vil gjera oss livande att og draga oss upp att or dypterne i jordi.
Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
21 Du vil lata meg veksa og vil venda um og trøysta meg.
Много си ме пута подизао и понављао утехе.
22 So vil eg prisa deg med harpespel, din truskap, min Gud! Eg vil syngja deg lov med cither, du Israels Heilage.
И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
23 Mine lippor skal fegnast når eg syng deg lov, og mi sjæl, som du hev løyst ut.
Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.
24 Ogso tunga mi skal heile dagen kveda ut di rettferd, for dei hev vorte til skam og spott, dei som søkjer mi ulukka.
И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.

< Salmenes 71 >