Salomos Ordsprog 1
1 Ordtøke av Salomo, son til David, konge yver Israel.
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 Av deim kann ein læra visdom og age og skyna vituge ord.
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 Og få age so ein vert klok, rettferd og rett og rettvisa.
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 Dei kann gjeva dei urøynde klokskap, ungdomen kunnskap og ettertanke -
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 so den vise kann høyra og auka sin lærdom og den vituge verta rådklok.
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 Dei gjev skyn på ordtak og myrke ord, ord frå dei vise og gåtorne deira.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 Otte for Herren er upphav til kunnskap, uvitingar vanvyrder visdom og age.
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 Høyr etter, son min, når far din deg agar, og kasta’kje frå deg det mor di deg lærer!
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 For det er ein yndeleg krans for ditt hovud, og kjedor kring halsen din.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 Son min, når syndarar lokkar deg, samtykk ikkje!
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 Um dei segjer: «Kom med oss! Me vil lura etter blod, setja fella for den skuldlause utan grunn;
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
13 Me vinna oss alle slag skattar, og fyller husi våre med rov;
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 du skal få lutskifte saman med oss, alle skal me ha same pungen.» -
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 Son min, gakk ikkje då på vegen med deim, haldt foten din burte frå deira stig!
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 For føterne deira spring til vondt og er snøgge til å renna ut blod.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 Men fåfengt breier dei netet for augo på alle fuglar.
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 Dei lurer på sitt eige blod og set eit garn for sitt eige liv.
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 So gjeng det kvar som riv til seg med ran, det drep sin eigen herre.
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 Vismøyi ropar på gata og lyfter si røyst på torgi.
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 På gatehyrna preikar ho midt i ståket, i porthallar og kring i byen ho talar:
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 «Kor lenge vil de fåkunnige elska fåkunna, og kor lenge vil spottarar ha hug til spott, og dårar hata kunnskap?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Snu dykk hit når eg refser! So skal åndi mi fløyma for dykk, og eg skal kunngjera dykk mine ord.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 Eg ropa og de vilde ikkje høyra, og ingen agta på at eg rette ut handi,
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 De brydde dykk ei um all mi råd, og ansa ikkje mitt refsings ord,
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 So skal eg då læ når de ulukka fær, eg skal spotta når det som de ræddast kjem,
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 når det de ræddast kjem som eit uver, og uferdi dykkar fer hit som ein storm, når trengsla og naud kjem på dykk.
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 Då vil eg ikkje svara når de ropar på meg, dei skal naudleita etter meg, men ikkje finna meg.
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 Av di dei hata kunnskap og forsmådde otte for Herren,
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 ikkje lydde på mi råd, vanyrde all mi påminning,
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 skal dei eta frukt av si åtferd og verta mette av sine råder.
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 For einvisa drep dei einfaldne, og tryggleiken dårarne tyner.
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 Men den bur trygt, som høyrer på meg, verna um ulukke-rædsla.»
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
