Salmenes 59
1 Til songmeisteren; «tyn ikkje»; av David; ein miktam, då Saul sende folk som gjætte på huset og vilde drepa honom. Frels meg frå mine fiendar, min Gud, berga meg frå deim som stend upp imot meg!
Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
2 Frels meg frå deim som gjer urett, og berga meg frå blodgiruge menner!
Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
3 For sjå, dei ligg på lur etter mi sjæl, sterke menner slær seg saman imot meg, Herre, utan mi misgjerd og utan mi synd.
Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.
4 Utan mi skuld renner dei fram og gjer seg ferdige. Vakna og møt meg, og sjå!
Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
5 Ja du, Herre, allhers drott, Israels Gud, vakna til å heimsøkja alle heidningar, ver ikkje nådig mot nokon av dei falske nidingar! (Sela)
Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
6 Dei kjem att um kvelden, dei hyler som hundar og renner kring i byen.
Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.
7 Sjå, dei let det gøysa ut or munnen sin, der er sverd i deira lippor, for: «Kven høyrer?»
Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
8 Men du, Herre, lær åt deim, du spottar alle heidningar.
Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.
9 Mot hans magt vil eg venta på deg, for Gud er mi borg.
Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.
10 Min Gud vil møta meg med si nåde, Gud vil lata meg sjå med lyst på deim som lurer på meg.
Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
11 Drep deim ikkje, at ikkje mitt folk skal gløyma det! Driv deim ikring ved di magt og støyt deim ned, du Herre, vår skjold!
Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
12 Kvart ord på deira lippor er ei synd i deira munn; lat deim so verta fanga i sitt ovmod og for den banning og lygn som dei talar!
За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
13 Gjer ende på deim i vreide, gjer ende på deim, so dei ikkje meir er til, og lat dei vita at Gud er Herre i Jakob, alt til endarne av jordi! (Sela)
Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
14 Og dei kjem att um kvelden, hyler som hundar og renner kring i byen.
Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
15 Dei flakkar um etter mat, vert dei ikkje mette, nattar dei yver.
Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
16 Men eg vil syngja um di magt og um morgonen lovsyngja di miskunn; for du er mi borg og mi livd den dag eg er i naud.
А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.
17 Min styrke! for deg vil eg syngja; for Gud er mi borg, min miskunnsame Gud.
Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.
