Salmenes 17
1 Ei bøn av David. Herre, høyr på rettvis sak, lyd etter mitt rop, vend øyra til mi bøn frå saklause lippor!
Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2 Lat min rett ganga ut frå ditt andlit, dine augo skoda kva rett er!
Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3 Du prøver mitt hjarta, gjestar det um natti, du ransakar meg, du finn ingen ting; min tanke vik ikkje av frå min munn.
Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4 Mot det som menneskje hev gjort meg, hev eg etter ordet frå dine lippor teke meg i vare for valdsmanns stigar.
Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5 Mine stig heldt seg stødt til dine farvegar, mine føtar snåva ikkje.
Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6 Eg ropar til deg, for du svarar meg, Gud! Bøyg ditt øyra til meg, høyr mitt ord!
Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7 Vis di underfulle miskunn, du som frelsar deim som flyr til deg, frå deim som stend imot di høgre hand!
Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8 Vakta meg som din augnestein! gøym meg i skuggen av dine vengjer
Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
9 for dei ugudlege som øydelegg meg, mine fiendar til dauden, som kringset meg!
Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10 Dei let sitt feite hjarta att, med sin munn talar dei i ovmod.
Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11 Kvar me gjeng, kringgjeng dei oss no; sine augo set dei på å støyta meg ned til jordi.
Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12 Han er lik ei løva som stundar etter å riva sund, og ei ungløva som ligg i løyne.
Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13 Statt upp, Herre, stig fram imot honom, støyt honom ned, frels mi sjæl frå den ugudlege med ditt sverd,
Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14 frå menner med di hand, Herre, frå menner av denne verdi, som hev sin lut i dette liv, og som du fyller buken på med dine skattar, dei som er rike på søner og let sine avleivor etter seg til sine born!
Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15 Eg skal i rettferd skoda ditt andlit, eg skal, når eg vaknar, mettast av di åsyn.
А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
