Salmenes 146

1 Halleluja! Mi sjæl, lova Herren!

Хвали, душо моја, Господа.

2 Eg vil lova Herren so lenge eg liver, syngja lov for min Gud medan eg er til.

Хвалићу Господа за живота свог, певаћу Богу свом док ме је год.

3 Set ikkje lit til hovdingar, til ein menneskjeson som ikkje kann hjelpa.

Не уздајте се у кнезове, у сина човечијег, у ког нема помоћи.

4 Fer hans ande ut, so vender han attende til si jord, den dagen er det ute med hans tankar.

Изиђе из њега дух, и врати се у земљу своју: тај дан пропадну све помисли његове.

5 Sæl er den som hev Jakobs Gud til hjelp, som vonar på Herren, sin Gud!

Благо ономе, коме је помоћник Бог Јаковљев, коме је надање у Господу, Богу његовом,

6 han som hev skapa himmel og jord, havet og alt som i deim er, han som er trufast til æveleg tid,

Који је створио небо и земљу, море и све што је у њима; који држи веру увек,

7 han som gjev dei nedtyngde rett, han som gjev dei hungrige brød. Herren løyser dei bundne.

Чини суд онима којима се чини криво; даје храну гладнима. Господ дреши свезане,

8 Herren opnar augo på dei blinde, Herren reiser dei nedbøygde, Herren elskar dei rettferdige,

Господ отвара очи слепцима, подиже оборене, Господ љуби праведнике.

9 Herren varar dei framande, farlause og enkjor held han uppe, men han villar vegen for dei ugudlege.

Господ чува дошљаке, помаже сироти и удовици; а пут безбожнички превраћа.

10 Herren skal vera konge æveleg, din Gud, Sion, frå ætt til ætt. Halleluja!

Господ је цар довека, Бог твој, Сионе, од колена до колена. Алилуја.