Izaga 14
1 Umfazi ohlakaniphileyo uyakha indlu yakhe, kodwa lowo oyisiwula uyayibhidliza ngezandla zakhe.
Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2 Lowo ohamba ngobuqotho uyamesaba uThixo, kodwa lowo ondlela zakhe zigobile uyameyisa.
Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3 Inkulumo yesiwula isikhothisa ngoswazi emhlane, kodwa indebe zalowo ohlakaniphileyo ziyamvikela.
У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4 Lapho okungelankabi khona isibaya siyize, kodwa amandla enkabi aletha isivuno esinengi.
Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5 Umfakazi oleqiniso kakhohlisi, kodwa umfakazi ongelaqiniso uhutsha amanga.
Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6 Oweyisayo uyakudinga ukuhlakanipha kodwa kakutholi, kodwa ulwazi luyazizela koqondisisayo.
Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7 Suka emuntwini oyisiwula, ngoba awuyikuthola ulwazi ezindebeni zakhe.
Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8 Ukuhlakanipha kwabaqondayo yikuthi bayacabanga ngalokho abakwenzayo, kodwa ubuthutha beziwula buyinkohliso.
Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9 Iziwula zikwenza ubuthutha ukuphenduka ezonweni, kodwa abaqotho bafisa ukwenza uxolo.
Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10 Inhliziyo leyo laleyo iyakwazi ukudabuka kwayo, njalo kakho ongakwazi ukuthokoza kwayo.
Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11 Indlu yomubi izadilizwa, kodwa ithente loqotho lizaphumelela.
Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12 Kukhona indlela ebonakala ilungile emuntwini, kodwa isiphetho sayo siyikufa.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13 Ukuhleba kungabe kufihle ubuhlungu benhliziyo, lokuthokoza kucine sekulusizi.
И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14 Abangelakho bazavuzwa ngokubafaneleyo, lomuntu olungileyo laye avuzwe ngokwakhe.
Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15 Umuntu oyisithutha ukholwa loba yini, kodwa olengqondo uyakucabangisisa konke akwenzayo.
Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16 Umuntu ohlakaniphileyo uyamesaba uThixo, axwaye okubi, kodwa isiwula siliphikankani kodwa sizizwa sivikelekile.
Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17 Umuntu olicaphucaphu wenza izinto zobuthutha, lomuntu oliqili uyazondwa.
Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18 Abangazi lutho ilifa labo yibuwula, kodwa abalengqondo betheswa umqhele wolwazi.
Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19 Abantu ababi bazilahla phansi phambi kwabalungileyo, lezixhwali ziguqa emasangweni abalungileyo.
Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20 Abayanga bahlanyukelwa langabomakhelwane babo, kodwa izinothi zilabangane abanengi.
Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21 Lowo oweyisa umakhelwane wenza isono, kodwa ubusisiwe olomusa kwabaswelayo.
Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22 Kabalahleki yini abaceba ububi? Kodwa abamisa ukwenza okuhle bafumana uthando lokuthembeka.
Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23 Ukusebenza nzima konke kuletha inzuzo, kodwa ukuqina ngomlomo kuthelela ubuyanga.
У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24 Inotho yabahlakaniphileyo ingumqhele wabo, kodwa ubuphukuphuku beziwula buzala ubuthutha.
Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25 Umfakazi oleqiniso uyabakhulula abantu, kodwa umfakazi wamanga uyakhohlisa.
Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26 Lowo owesaba uThixo ulenqaba eqinileyo, uzakuba yisiphephelo senzalo yakhe.
У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27 Ukumesaba uThixo kungumthombo wokuphila, kuvikela umuntu emijibileni yokufa.
Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28 Ubunengi babantu elizweni kuludumo enkosini, kodwa nxa kungelabantu umbusi kasilutho.
У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29 Umuntu obekezelayo uyazwisisa kakhulu, kodwa ophanga ukuthukuthela uveza ubuthutha.
Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30 Ingqondo elokuthula iletha ukuphila emzimbeni, kodwa umhawu ubolisa amathambo.
Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31 Lowo oncindezela abayanga weyisa uMenzi wabo, kodwa olomusa kwabaswelayo udumisa uNkulunkulu.
Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32 Nxa kufika ubunzima ababi bayadilika, kodwa abalungileyo balesiphephelo lasekufeni.
За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33 Ukuhlakanipha kuzinzile enhliziyweni yabaqedisisayo, kuyaziveza kanye lakwabayiziwula.
Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34 Ukulunga kuyasiphakamisa isizwe, kodwa isono silihlazo lakubaphi abantu.
Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35 Inkosi iyathokoza ngenceku ehlakaniphileyo, kodwa inceku ehlazisayo iyayithukuthelisa.
Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
