< Salamo 49 >
1 Janjiño zao, ry kilakila ondatio; manokilaña ravembia, ze hene mpimone’ ty tane toy;
科辣黑後裔歌,用高音,交與樂官。 關於這事,請萬民都要靜聽,普世居民,請你們側耳細聽,
2 Ty ambane naho ty ambone, ty mpañaleale miharo ami’ty rarake.
不論貧富無分縉紳百姓,請你們都一一側耳聆聽。
3 Hivolan-kihitse ty vavako, vaho ho ereñeren-troko ty hilala.
我的口要宣講智慧,我的心要思念哲理。
4 Hatokilako mb’am- pandrazañan-drehake ty sofiko. ho ventareko an-dokanga ty tafatòñoko,
我要側耳恭聽諺語,我要鼓琴解釋隱語。
5 Ino ty hahahembañ’ ahiko an-tsan-kankàñe, ie miarikoboñe ahy ty hatsivokara’ o mpañonjo-tomitse amakoo,
當陷害我者的毒謀圍我時,在我困厄的日期,我有何所懼?
6 o mpiato amo fanaña’eoo, vaho mirengevok’ ami’ty habei’ o vara’eo?
因為他們只知依恃財產的富足,他們只會誇耀自己金錢的豐裕;
7 Leo ondaty raike, ndra manao akore, tsy hahavoavily ty ain-dongo’e, ndra hibanabana jebañe aman’Añahare ho aze—
但是金錢不能使任何人得救,決不能把人的贖債還給天主,
8 Loho sarotse ty vilin’ ai’e, tsy mete tsy hadoke kitro katroke:
因為人命的贖債非常昂貴,任何金錢也決不足以贖回,
9 —t’ie ho veloñe nainai’e, tsy hahaoniñ’ i koboñey,
不能使人生存久長,不能使人不見死亡。
10 ie oni’e te mihomake o mahihitseo; songa mikenkañe ty minè naho i dagola, vaho apo’e amo ila’eo ty vara’e.
你看,智者死去,愚昧者也同樣沉淪,他們都將自己的財產遺留給別人。
11 Ty fitsakorean-tro’ iareo t’ie tsy ho modo o akiba’eo, naho ty fimoneña’ iareo mb’an-tariratse iaby kitro añ’afe’e, ie atao’e amy añara’ey i tane’ey.
他們雖然曾以自己的名號,給一些地方命名,但是他們永久的住宅,萬代的居所卻是墳塋。
12 Toe tsy mahatan-ty asi’e ondatio; le manahake o bibio t’ie mate.
人在富貴中絕不能久長,將與牲畜無異,同樣死亡。
13 Izay ty fombà’ o sèretseo, naho o mandimbe iareoo, ze miantoke ty enta’ iareoo. Selà
這就是自滿昏愚者的終途,這就是自誇幸運者的末路。
14 Hoe añondry iereo tinendry ho mb’an-kibory ao, ho mpiara’iareo ty havilasy; ho fehe’ o vañoñeo te maraindray; ho a’ i tsikeokeokey ty vinta’ iareo hihomak’ ao, tsy hanaña’ iareo akiba ka. (Sheol )
他們就如羊群一般被人趕入深坑,死亡要牧放他們,義人要主宰他們。他們的容貌即刻色衰,陰間將是他們的住宅。 (Sheol )
15 Fe ho jebañen’ Añahare ami’ty haozara’ o kiborio ty fiaiko, le ho rambese’e. Selà (Sheol )
但是天主必救我靈脫離陰府,因為祂要把我接走。 (Sheol )
16 Ko hemban-drehe naho mihamaro ty vara’ ondaty, naho mitombo ty enge’ i anjomba’ey;
不要嫉妒他人變成富翁,不要忌恨他人家產倍增;
17 F’ie mihomake, tsy eo ty hendese’e. tsy hañorik’ aze higodañe ao ty enge’e.
因為他死時什麼也不能帶走,他的財產也不能隨著他同去。
18 Eka! nitata’e ty fiai’e te niveloñe: Nitsiririeñe t’ie niraorao.
他在生時雖我陶醉說:「只要你幸福,人必誇讚你。」
19 Homb’am-pimoneñan-droae’e ao re; tsy ho isa’e ka ty hazavàñe.
他終要回去和他的祖先相逢,永永遠遠他再不能看到光明。
20 T’indaty iasiañe, mete tsy maharendreke t’ie, manahake o bibio, hihomake.
人在富貴中,不深思遠慮,將與牲畜無異,都要死去