Ohabolana 27
1 Ko irengevoha’o ty hamaray, fa tsy fohi’o ze mete haboa’ ty andro.
Ne hvali se danom sutrašnjim jer ne znaš što danas može donijeti.
2 Angao ho tsiririe’ ty ila’e fa tsy ty falie’o, ty alik’ama’o fa tsy o fivimbi’oo.
Neka te hvali drugi, a ne tvoja usta, tuđinac, a ne tvoje usne.
3 Mavesatse ty vato; midogìñe ty faseñe, fe mavesatse te am’iereo ty haembera’ i dagola.
Težak je kamen i pijesak je težak, ali je od obojega teži bezumnikov bijes.
4 Toe masiake ty habosehañe, sorotombake ty loa-tiñake, fa ia ka ty mahafiatreke ty famarahiañe.
Jarost je okrutna i srdžba žestoka a tko će odoljeti ljubomoru?
5 Hàmake ty endak’ am-batraike, ta ty hatea mietake.
Bolji je javni ukor nego lažna ljubav.
6 Vente’e ty fikobokoboan-drañetse, ta ty oroke maro’ i rafelahiy.
Čestiti su udarci prijateljevi, a lažni poljupci neprijateljevi.
7 Malay tantele ty ànjañe, fe mamy ami’ty saliko ze atao mafaitse.
Sito grlo prezire i med samotok, a gladnu je i sve gorko - slatko.
8 Hoe foly mandifik’ ami’ty traño’e, t’indaty mandridrike ami’ty akiba’e.
Kao ptica daleko od gnijezda svog, takav je čovjek daleko od svojeg zavičaja.
9 Mampinembanembañ’ arofo ty rano mañitse naho ty rame, vaho mahasaro-tron-drañetse ty famerea’ondaty.
Kao što ulje i kad vesele srce, tako i slatkoća prijateljstva tješi dušu.
10 Ko aforintse’o ty rañe’o naho ty rañen-drae’o, vaho ko mamonje ty anjomban-drahalahi’o naho mivovò ama’o ty hankàñe; kitra’e ty mpitrao-tanàñe marine eo, ta ty rahalahy añe.
Ne ostavljaj prijatelja svoga ni prijatelja očeva i ne dolazi u kuću bratovu kad si u nesreći; bolji je susjed blizu nego brat daleko.
11 Mahihira irehe anake, naho ampiehafo ty troko, hahavaleako ze mitombok’ ahy.
Budi mudar, sine moj, i obraduj mi srce da mogu odgovoriti onome koji me grdi.
12 Mahaonin-kankàñe ty mahilala le miampitse, fe misibeke mb’eo ty forom-po, vaho mijale.
Pametan čovjek opazi zlo i skrije se, a glupaci idu bezbrižno i trpe kaznu.
13 Rambeso ty sarimbo’ i nitsoake ambahiniy, le ifihino ho antoke ty amy ampela tsy fohiñey.
Uzmi haljinu onomu tko je jamčio za drugoga i oplijeni ga mjesto tuđinca.
14 Ty mitata rañetse am-pazake te terak’ andro, hatao ho fatse ama’e.
Tko pozdravlja svoga prijatelja naglas, a rano ujutro, prima mu se blagoslov za kletvu.
15 Hambañe ami’ty fitsopatsopan’ andro avy, ty rakemba mitribahatse;
Streha što prokišnjava za žestoke kiše i svadljiva žena - jedno su te isto.
16 hamejan-tioke t’ie hamejañ’aze, hoe mamihiñe menak’ am-pitàn-kavana.
Tko nju zaustavlja, zaustavlja vjetar i desnicom hvata ulje.
17 Maniom-by ty vy, vaho andrañita’ ondaty ty vintan-drañe’e.
Željezo se željezom oštri i čovjek oštri jedan drugoga.
18 Hikama ty voa’e ty mañalahala sakoañe, vaho hasiñeñe ty miatrake i talè’ey.
Tko čuva smokvu, jede od njena ploda, i tko čuva svoga gospodara, poštiva se.
19 Manahake ty tarehen-drano hetsoroen-daharañe, ty hetsoroen’ arofo’ ondaty t’ondaty.
Kao što se u vodi različito odražava lice od lica, tako i u srcu čovjek od čovjeka.
20 Tsimbia tsy etsake ty tsikeokeoke naho ty hankàñe, le liae tsy eneñe ty fihaino’ ondaty. (Sheol h7585)
Carstvo Smrti i Propast ne mogu se zasititi, tako ni oči čovječje. (Sheol h7585)
21 Am-patañe ty volafoty vaho an-toñake ty volamena, fitsoehañe ondaty ty engeñe atolots’aze.
Taljika je za srebro i peć za zlato, a čovjek se poznaje po ustima koja ga hvale.
22 Ndra te demoheñe amañ’ana-deo an-deoñe mitraoke tsako lisaneñe ty dagola, mbe tsy hisitak’ ama’e ty hanè’e.
Da bezumnika stučeš tučkom u stupi, ne bi ga ostavila ludost njegova.
23 Rendreho soa o hare’oo, vaho dareo o lia-rai’oo,
Brižno pazi na stoku svoju i srcem se brini o stadima,
24 fa tsy nainai’e ty vara, naho tsy ho añ’afe’afe’e ty sabakam-bolonahetse.
jer blago ne traje dovijeka; i baštini li se kruna od koljena do koljena?
25 Ie fa tinatake i ahetsey, naho mitiry o tiritiri’eo, vaho natontoñe ty ahetse am-bohitse ey;
Kad trava nikne i zelen se pokaže i bilje se kupi planinsko,
26 ho siki’o o anak-añondrio, vaho ho vilin-teteke o ose-lahio;
tad su ti janjci za odijelo i jarci za kupovinu polja;
27 mahaeneñe ty fikama’o i rononon’ osey, naho ho hane’ o keleia’oo, vaho ho famahanañe o anak-ampata’oo.
tad imaš izobilje kozjega mlijeka sebi za jelo, i za hranu kući svojoj i za prehranu sluškinjama svojim.
