< Ohabolana 27 >
1 Ko irengevoha’o ty hamaray, fa tsy fohi’o ze mete haboa’ ty andro.
不要為明日自誇, 因為一日要生何事,你尚且不能知道。
2 Angao ho tsiririe’ ty ila’e fa tsy ty falie’o, ty alik’ama’o fa tsy o fivimbi’oo.
要別人誇獎你,不可用口自誇; 等外人稱讚你,不可用嘴自稱。
3 Mavesatse ty vato; midogìñe ty faseñe, fe mavesatse te am’iereo ty haembera’ i dagola.
石頭重,沙土沉, 愚妄人的惱怒比這兩樣更重。
4 Toe masiake ty habosehañe, sorotombake ty loa-tiñake, fa ia ka ty mahafiatreke ty famarahiañe.
忿怒為殘忍,怒氣為狂瀾, 惟有嫉妒,誰能敵得住呢?
5 Hàmake ty endak’ am-batraike, ta ty hatea mietake.
當面的責備強如背地的愛情。
6 Vente’e ty fikobokoboan-drañetse, ta ty oroke maro’ i rafelahiy.
朋友加的傷痕出於忠誠; 仇敵連連親嘴卻是多餘。
7 Malay tantele ty ànjañe, fe mamy ami’ty saliko ze atao mafaitse.
人吃飽了,厭惡蜂房的蜜; 人飢餓了,一切苦物都覺甘甜。
8 Hoe foly mandifik’ ami’ty traño’e, t’indaty mandridrike ami’ty akiba’e.
人離本處飄流, 好像雀鳥離窩遊飛。
9 Mampinembanembañ’ arofo ty rano mañitse naho ty rame, vaho mahasaro-tron-drañetse ty famerea’ondaty.
膏油與香料使人心喜悅; 朋友誠實的勸教也是如此甘美。
10 Ko aforintse’o ty rañe’o naho ty rañen-drae’o, vaho ko mamonje ty anjomban-drahalahi’o naho mivovò ama’o ty hankàñe; kitra’e ty mpitrao-tanàñe marine eo, ta ty rahalahy añe.
你的朋友和父親的朋友, 你都不可離棄。 你遭難的日子,不要上弟兄的家去; 相近的鄰舍強如遠方的弟兄。
11 Mahihira irehe anake, naho ampiehafo ty troko, hahavaleako ze mitombok’ ahy.
我兒,你要作智慧人,好叫我的心歡喜, 使我可以回答那譏誚我的人。
12 Mahaonin-kankàñe ty mahilala le miampitse, fe misibeke mb’eo ty forom-po, vaho mijale.
通達人見禍藏躲; 愚蒙人前往受害。
13 Rambeso ty sarimbo’ i nitsoake ambahiniy, le ifihino ho antoke ty amy ampela tsy fohiñey.
誰為生人作保,就拿誰的衣服; 誰為外女作保,誰就承當。
14 Ty mitata rañetse am-pazake te terak’ andro, hatao ho fatse ama’e.
清晨起來,大聲給朋友祝福的, 就算是咒詛他。
15 Hambañe ami’ty fitsopatsopan’ andro avy, ty rakemba mitribahatse;
大雨之日連連滴漏, 和爭吵的婦人一樣;
16 hamejan-tioke t’ie hamejañ’aze, hoe mamihiñe menak’ am-pitàn-kavana.
想攔阻她的,便是攔阻風, 也是右手抓油。
17 Maniom-by ty vy, vaho andrañita’ ondaty ty vintan-drañe’e.
鐵磨鐵,磨出刃來; 朋友相感也是如此。
18 Hikama ty voa’e ty mañalahala sakoañe, vaho hasiñeñe ty miatrake i talè’ey.
看守無花果樹的,必吃樹上的果子; 敬奉主人的,必得尊榮。
19 Manahake ty tarehen-drano hetsoroen-daharañe, ty hetsoroen’ arofo’ ondaty t’ondaty.
水中照臉,彼此相符; 人與人,心也相對。
20 Tsimbia tsy etsake ty tsikeokeoke naho ty hankàñe, le liae tsy eneñe ty fihaino’ ondaty. (Sheol )
陰間和滅亡永不滿足; 人的眼目也是如此。 (Sheol )
21 Am-patañe ty volafoty vaho an-toñake ty volamena, fitsoehañe ondaty ty engeñe atolots’aze.
鼎為煉銀,爐為煉金, 人的稱讚也試煉人。
22 Ndra te demoheñe amañ’ana-deo an-deoñe mitraoke tsako lisaneñe ty dagola, mbe tsy hisitak’ ama’e ty hanè’e.
你雖用杵將愚妄人與打碎的麥子一同搗在臼中, 他的愚妄還是離不了他。
23 Rendreho soa o hare’oo, vaho dareo o lia-rai’oo,
你要詳細知道你羊群的景況, 留心料理你的牛群;
24 fa tsy nainai’e ty vara, naho tsy ho añ’afe’afe’e ty sabakam-bolonahetse.
因為資財不能永有, 冠冕豈能存到萬代?
25 Ie fa tinatake i ahetsey, naho mitiry o tiritiri’eo, vaho natontoñe ty ahetse am-bohitse ey;
乾草割去,嫩草發現, 山上的菜蔬也被收斂。
26 ho siki’o o anak-añondrio, vaho ho vilin-teteke o ose-lahio;
羊羔之毛是為你作衣服; 山羊是為作田地的價值,
27 mahaeneñe ty fikama’o i rononon’ osey, naho ho hane’ o keleia’oo, vaho ho famahanañe o anak-ampata’oo.
並有母山羊奶夠你吃, 也夠你的家眷吃, 且夠養你的婢女。