Ohabolana 27
1 Ko irengevoha’o ty hamaray, fa tsy fohi’o ze mete haboa’ ty andro.
不要為明日自誇，因為你不知今天能發生什麼。
2 Angao ho tsiririe’ ty ila’e fa tsy ty falie’o, ty alik’ama’o fa tsy o fivimbi’oo.
只應讓人讚美你，你不應開口自誇；讚你的該是他人，不該是你的唇舌。
3 Mavesatse ty vato; midogìñe ty faseñe, fe mavesatse te am’iereo ty haembera’ i dagola.
石頭重，沙礫沉，愚人的忿怒，比二者都重。
4 Toe masiake ty habosehañe, sorotombake ty loa-tiñake, fa ia ka ty mahafiatreke ty famarahiañe.
憤怒固然殘酷，暴怒更是猛烈；可是面對妒恨，有誰能夠抵受﹖
5 Hàmake ty endak’ am-batraike, ta ty hatea mietake.
公開的責斥，勝於暗中的溺愛。
6 Vente’e ty fikobokoboan-drañetse, ta ty oroke maro’ i rafelahiy.
友人的抨擊是忠誠，仇人的擁吻是欺騙。
7 Malay tantele ty ànjañe, fe mamy ami’ty saliko ze atao mafaitse.
人若吃飽了，蜂蜜也厭惡；若肚子饑餓，苦物也甘甜。
8 Hoe foly mandifik’ ami’ty traño’e, t’indaty mandridrike ami’ty akiba’e.
離家飄泊的遊子，有如無巢可歸的雀鳥。
9 Mampinembanembañ’ arofo ty rano mañitse naho ty rame, vaho mahasaro-tron-drañetse ty famerea’ondaty.
香油和香料，能暢快人心；朋友的勸勉，能撫慰人靈。
10 Ko aforintse’o ty rañe’o naho ty rañen-drae’o, vaho ko mamonje ty anjomban-drahalahi’o naho mivovò ama’o ty hankàñe; kitra’e ty mpitrao-tanàñe marine eo, ta ty rahalahy añe.
你的知心朋友，你父親的至交，你切不可離棄；在你憂患的時日，不要進兄弟的家。靠近的鄰舍，勝於遠地的兄弟。
11 Mahihira irehe anake, naho ampiehafo ty troko, hahavaleako ze mitombok’ ahy.
我兒，作個智慧人，使我心高興，好叫我回答笑罵我的人。
12 Mahaonin-kankàñe ty mahilala le miampitse, fe misibeke mb’eo ty forom-po, vaho mijale.
精明人遇見災禍，即行隱避；無知者反向前走，自招損害。
13 Rambeso ty sarimbo’ i nitsoake ambahiniy, le ifihino ho antoke ty amy ampela tsy fohiñey.
誰為外方人作保，拿出他的衣服；誰為異族人作保，以他本人作質。
14 Ty mitata rañetse am-pazake te terak’ andro, hatao ho fatse ama’e.
清晨向人高聲祝福，就等於向他人咀咒。
15 Hambañe ami’ty fitsopatsopan’ andro avy, ty rakemba mitribahatse;
豪雨的時日，滴漏不已：好吵的女人，也是如此；
16 hamejan-tioke t’ie hamejañ’aze, hoe mamihiñe menak’ am-pitàn-kavana.
誰願意攔阻她，無異攔阻狂風，又好似右手抓油。
17 Maniom-by ty vy, vaho andrañita’ ondaty ty vintan-drañe’e.
朋友互相砥礪，有如以鐵銼鐵。
18 Hikama ty voa’e ty mañalahala sakoañe, vaho hasiñeñe ty miatrake i talè’ey.
看守無花果樹的，必食其果；護守自己主人的，必受器重。
19 Manahake ty tarehen-drano hetsoroen-daharañe, ty hetsoroen’ arofo’ ondaty t’ondaty.
人心不同，猶如其面。
20 Tsimbia tsy etsake ty tsikeokeoke naho ty hankàñe, le liae tsy eneñe ty fihaino’ ondaty. (Sheol h7585)
陰府和冥域，總填不滿；世人的眼睛，從不滿足。 (Sheol h7585)
21 Am-patañe ty volafoty vaho an-toñake ty volamena, fitsoehañe ondaty ty engeñe atolots’aze.
鍋煉銀，爐煉金，諂媚煉人心。
22 Ndra te demoheñe amañ’ana-deo an-deoñe mitraoke tsako lisaneñe ty dagola, mbe tsy hisitak’ ama’e ty hanè’e.
你盡可在臼中將愚人舂碎，但他的昏愚卻永不能剷除。
23 Rendreho soa o hare’oo, vaho dareo o lia-rai’oo,
對你羊群的情況，應加注意；對你的家畜，應常留心照料；
24 fa tsy nainai’e ty vara, naho tsy ho añ’afe’afe’e ty sabakam-bolonahetse.
因為錢財並不能永存，寶藏也不能永留萬代。
25 Ie fa tinatake i ahetsey, naho mitiry o tiritiri’eo, vaho natontoñe ty ahetse am-bohitse ey;
割去了乾草，青草又叢生；山間的野草，也收集起來；
26 ho siki’o o anak-añondrio, vaho ho vilin-teteke o ose-lahio;
那時羔羊供你衣料，山羊供你地價，
27 mahaeneñe ty fikama’o i rononon’ osey, naho ho hane’ o keleia’oo, vaho ho famahanañe o anak-ampata’oo.
羊奶足以養你，維持你的家庭，養活你的婢女。
