Zabbuli 137

1 Twatuula ku mabbali g’emigga gy’e Babulooni, ne tukaaba amaziga bwe twajjukira Sayuuni.

На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

2 Ne tuwanika ennanga zaffe ku miti egyali awo.

О врбама сред њега вешасмо харфе своје.

3 Abaatunyaga ne batulagira okuyimba, abaatubonyaabonya ne batulagira okusanyuka; nga bagamba nti, “Mutuyimbireyo lumu ku nnyimba za Sayuuni.”

Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."

4 Tunaayimba tutya oluyimba lwa Mukama mu nsi eteri yaffe?

Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?

5 Bwe nnaakwerabiranga, ggwe Yerusaalemi, omukono gwange ogwa ddyo gukale!

Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

6 Olulimi lwange lwesibire waggulu w’ekibuno kyange singa nkwerabira, ggwe Yerusaalemi, ne sikulowoozaako okusinga ebintu ebirala byonna.

Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.

7 Jjukira, Ayi Mukama, batabani ba Edomu kye baakola, ku lunaku Yerusaalemi lwe kyawambibwa; ne baleekaana nti, “Kisuule, kimalirewo ddala n’emisingi gyakyo.”

Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

8 Ggwe omuwala wa Babulooni, agenda okuzikirizibwa, yeesiimye oyo alikusasula ebyo nga naawe bye watukola.

Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!

9 Yeesiimye oyo aliddira abaana bo n’ababetentera ku lwazi.

Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.