Engero 13
1 Omwana omugezi assaayo omwoyo eri ebiragiro bya kitaawe, naye omunyoomi tafaayo ku kunenyezebwa.
Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
2 Omuntu asanyuka olw’ebirungi ebiva mu bibala bya kamwa ke, naye atali mwesigwa yeegomba kuleeta ntalo.
Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
3 Oyo eyeegendereza by’ayogera akuuma obulamu bwe, naye oyo amala googera, alizikirira.
Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
4 Omuntu omugayaavu yeegomba kyokka n’atabaako ky’afuna, naye omunyiikivu byayagala byonna abifuna.
Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
5 Omuntu omutuukirivu akyawa obulimba, naye omukozi w’ebibi yeereetera kunyoomebwa.
На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
6 Obutuukirivu bukuuma omuntu omwesimbu, naye okukola ebibi kuzikiriza omwonoonyi.
Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
7 Omuntu omu ayinza okwefuula omugagga ate nga taliiko ky’alina, ate omulala ne yeefuula okuba omwavu so nga mugagga nnyo.
Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
8 Obugagga bw’omuntu buyinza okumununula, naye omwavu talina ky’atya.
Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
9 Ekitangaala ky’abatuukirivu kyaka nnyo, naye ettaala y’abakozi b’ebibi ezikira.
Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
10 Amalala gazaala buzaazi nnyombo, naye amagezi gasangibwa mu abo abakkiriza okulabulwa.
Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
11 Ensimbi enkumpanye ziggwaawo, naye ezijja empolampola zeeyongera obungi.
Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
12 Essuubi erirwawo okutuukirira lirwaza omutima, naye ekyegombebwa bwe kituukirira kiba muti gwa bulamu.
Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
13 Omuntu anyooma ebiragiro aligwa mu mitawaana, naye oyo awuliriza ebimulagirwa aliweebwa empeera.
Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
14 Okuyigiriza kw’omuntu alina amagezi nsulo ya bulamu, era kuggya omuntu mu mitego gy’okufa.
Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
15 Okutegeera okulungi kuleeta okuganja, naye ekkubo ly’abateesigibwa liba zzibu.
Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
16 Omuntu omwegendereza akola amaze kulowooza, naye omusirusiru alaga obutamanya bwe.
Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
17 Omubaka omubi yeesuula mu mitawaana, naye omubaka omwesigwa aleeta kuwonyezebwa.
Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
18 Anyooma okukangavvulwa yeereetako obwavu n’obuswavu, naye oyo assaayo omwoyo ku kunenyezebwa aweebwa ekitiibwa.
Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
19 Ekyegombebwa bwe kituukirira kisanyusa omutima, naye okulekayo okukola ebibi kya muzizo eri abasirusiru.
Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
20 Oyo atambula n’abantu abagezi ageziwala, naye oyo atambula n’abasirusiru alaba ennaku.
Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
21 Emitawaana gigoberera aboonoonyi, naye okukulaakulana y’empeera y’abatuukirivu.
Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
22 Omuntu omulungi alekera bazzukulu be ebyobusika, naye obugagga bw’omwonoonyi buterekerwa omutuukirivu.
Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
23 Ennimiro z’abaavu ziyinza okuvaamu emmere nnyingi, naye obutali bwenkanya ne bugyera yonna.
Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
24 Atakozesa kaggo akyawa omwana we, naye oyo amwagala afaayo okumukangavvula.
Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
25 Omutuukirivu alya emmere ye n’akkuta, naye abakozi b’ebibi basigala nga bayala.
Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
