Psalmi 44
1 Koraha bērnu pamācība. Dziedātāju vadonim. Dievs, ar savām ausīm mēs to esam dzirdējuši, mūsu tēvi to mums ir teikuši: vienu darbu Tu esi darījis viņu laikā sendienās.
Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2 Ar savu roku pagānus Tu esi izdzinis, bet viņus Tu esi dēstījis; tautas Tu esi mocījis, bet viņus Tu esi izplatījis.
Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3 Jo tie to zemi caur savu zobenu nav iemantojuši, un viņu elkonis tiem nav palīdzējis, bet Tava labā roka un Tavs elkonis un Tava vaiga gaišums, jo Tev bija labs prāts pie tiem.
Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4 Tu tas esi, ak Dievs, mans ķēniņš; sūti Jēkabam pestīšanu.
Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5 Ar Tevi mēs gribam sadauzīt savus ienaidniekus, Tavā vārdā gribam samīt, kas mums ceļas pretim.
С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6 Jo es neceru uz savu stopu, un mans zobens man nevar palīdzēt.
Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7 Bet Tu mūs izglābi no mūsu pretiniekiem, un Tu mūsu ienaidniekus lieci kaunā.
Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8 Ar Dievu mēs lielāmies cauru dienu un pateicamies Tavam vārdam mūžīgi. (Sela)
Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9 Bet nu Tu mūs atstūmi un lieci mūs kaunā un neizej ar mūsu karaspēku.
Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10 Tu mūs dzeni atpakaļ priekš mūsu pretiniekiem, ka mūsu ienaidnieki mūs aplaupa.
Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11 Tu mūs nodevi kā avis par barību, un mūs izkaisi starp pagāniem.
Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12 Tu pārdevi Savus ļaudis pa velti, un nespriedi priekš viņiem nekādas maksas.
У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13 Tu mūs cēli par apsmieklu mūsu kaimiņiem, par nievāšanu un apmēdīšanu tiem, kas ir ap mums.
Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14 Tu mūs dari par sakāmu vārdu starp pagāniem, ka tautas par mums galvu krata.
Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15 Cauru dienu mans negods man ir klāt, un kauns apklāj manu vaigu
Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16 Mēdītāju un zaimotāju valodas pēc, ienaidnieku un atriebēju dēļ.
Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17 Viss tas mums uzgājis, taču mēs Tevi neesam aizmirsuši, nedz viltīgi darījuši pret Tavu derību.
Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18 Mūsu sirds nav atpakaļ griezusies, nedz mūsu soļi noklīduši no Taviem ceļiem,
Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19 Ka Tu mūs tā satriec zvēru vidū, un mūs apklāj ar nāves ēnu.
Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20 Ja mēs būtu aizmirsuši sava Dieva vārdu, un pacēluši savas rokas uz kādu svešu dievu,
Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21 Vai Dievs to nevarētu samanīt? Jo Viņš zina sirds noslēpumus.
Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22 Bet Tevis pēc mēs topam nāvēti visaugošu dienu, un topam turēti līdzi kaujamām avīm.
А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23 Uzmosties, Kungs, kāpēc Tu guli? Mosties, neatstum mūžīgi.
Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24 Kāpēc Tu apslēpi Savu vaigu un aizmirsti mūsu bēdas un mokas?
Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25 Jo mūsu dvēsele ir nospiesta pīšļos, mūsu vēders līp pie zemes.
Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
26 Celies mums par palīgu, un izglāb mūs Savas žēlastības dēļ.
Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
