< Ījaba 27 >
1 Un Ījabs teica vēl tālāk savus teikumus un sacīja:
И Јов настави беседу своју и рече:
2 Tik tiešām kā Dievs dzīvs, kas man taisnību neizspriež, un tas Visuvarenais, kas manu dvēseli apbēdinājis -
Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
3 Kamēr mana dvēsele vēl ir iekš manis un Tas Gars no Dieva manās nāsīs -
Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
4 Manas lūpas nerunās netaisnību, un mana mēle neteiks melus.
Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
5 Es nebūt nevaru teikt, ka jums taisnība; kamēr man dvaša zūd, es aizstāvēšu savu nenoziedzību.
Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
6 Es turēšos stipri pie savas taisnības un no tās neatlaidīšos; mana sirds mani nekož manu dienu pēc.
Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
7 Manam ienaidniekam būs palikt par blēdi, un manam pretiniekam par netaisnu.
Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
8 Jo kāda ir blēdnieka cerība, kad Dievs atņem un aizrauj viņa dvēseli?
Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
9 Vai Dievs klausīs viņa saukšanu, kad viņam uznāk bēdas?
Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
10 Jeb vai viņš var prieku dabūt pie tā Visuvarenā, vai viņš Dievu var piesaukt ikkatrā laikā?
Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
11 Es jums mācīšu, kāda ir Dieva roka; kāds tā Visuvarenā padoms, to negribu slēpt.
Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
12 Redzi, jūs visi to redzat, kāpēc tad jūs domājiet tukšas domas?
Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
13 Šī ir bezdievīga cilvēka alga pie Dieva un varas darītāju daļa, ko tie no tā Visuvarenā dabūs.
То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
14 Ja tam daudz bērnu, tad zobens nāk pār tiem, un viņa pēcnākamie nepaēdīs maizes.
Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
15 Viņa atlikušos mēris liek kapā, un viņa atraitnes nedabū raudāt.
Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
16 Kad viņš naudu sakrāj kā pīšļus un drēbes sagādā kā mēslus,
Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
17 Tad viņš gan sagādā, bet taisnie tās apvilks, un nenoziedzīgie dalīs to naudu.
Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
18 Viņš uztaisījis savu namu kā kode un kā gans uztaisa būdu.
Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
19 Bagāts tas apgūlās, un tad nekad vairs; viņš atdara savas acis, un nav vairs nekas.
Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
20 Bailība tam uzbrūk kā ūdens, naktī viņu aizrauj viesulis.
Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
21 Austriņa vējš viņu aizrauj, ka tas aiziet, un aizpūš viņu no savas vietas.
Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
22 (Dievs) šauj uz viņu un netaupa, no Viņa rokas tas bēg šurpu turpu.
То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
23 Par to sasit plaukstas un to aizsvilpo no viņa vietas.
Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.