Psalmorum 90
1 Oratio Moysi hominis Dei. Domine, refugium factus es nobis: a generatione in generationem.
Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.
2 Priusquam montes fierent, aut formaretur terra, et orbis: a saeculo et usque in saeculum tu es Deus.
Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
3 Ne avertas hominem in humilitatem: et dixisti: Convertimini filii hominum.
Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
4 Quoniam mille anni ante oculos tuos, tamquam dies hesterna, quae praeteriit, Et custodia in nocte,
Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
5 quae pro nihilo habentur, eorum anni erunt.
Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
6 Mane sicut herba transeat, mane floreat, et transeat: vespere decidat, induret, et arescat.
Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
7 Quia defecimus in ira tua, et in furore tuo turbati sumus.
Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
8 Posuisti iniquitates nostras in conspectu tuo: saeculum nostrum in illuminatione vultus tui.
Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
9 Quoniam omnes dies nostri defecerunt: et in ira tua defecimus. Anni nostri sicut aranea meditabuntur:
Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
10 dies annorum nostrorum in ipsis, septuaginta anni. Si autem in potentatibus octoginta anni: et amplius eorum, labor et dolor. Quoniam supervenit mansuetudo: et corripiemur.
Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
11 Quis novit potestatem irae tuae: et prae timore tuo iram tuam
Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
12 dinumerare? Dexteram tuam sic notam fac: et eruditos corde in sapientia.
Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
13 Convertere Domine usquequo? et deprecabilis esto super servos tuos.
Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
14 Repleti sumus mane misericordia tua: exultavimus, et delectati sumus omnibus diebus nostris.
Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
15 Laetati sumus pro diebus, quibus nos humiliasti: annis, quibus vidimus mala.
Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
16 Respice in servos tuos, et in opera tua: et dirige filios eorum.
Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
17 Et sit splendor Domini Dei nostri super nos, et opera manuum nostrarum dirige super nos: et opus manuum nostrarum dirige.
Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.
