Proverbiorum 1
1 Parabolae Salomonis, filii David, regis Israel.
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 Ad sciendam sapientiam, et disciplinam:
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 ad intelligenda verba prudentiae: et suscipiendam eruditionem doctrinae, iustitiam, et iudicium, et aequitatem:
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 ut detur parvulis astutia, adolescenti scientia, et intellectus.
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 Audiens sapiens, sapientior erit: et intelligens, gubernacula possidebit.
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 Animadvertet parabolam, et interpretationem, verba sapientum, et aenigmata eorum.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 Timor Domini principium sapientiae. Sapientiam, atque doctrinam stulti despiciunt.
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 Audi, fili mi, disciplinam patris tui, et ne dimittas legem matris tuae:
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 ut addatur gratia capiti tuo, et torques collo tuo.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 Fili mi, si te lactaverint peccatores, ne acquiescas eis.
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 Si dixerint: Veni nobiscum, insidiemur sanguini, abscondamus tendiculas contra insontem frustra:
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
13 Omnem pretiosam substantiam reperiemus, implebimus domos nostras spoliis.
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 Sortem mitte nobiscum, marsupium unum sit omnium nostrum.
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 Fili mi, ne ambules cum eis, prohibe pedem tuum a semitis eorum.
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 Pedes enim illorum ad malum currunt, et festinant ut effundant sanguinem.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 Frustra autem iacitur rete ante oculos pennatorum.
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 Ipsi quoque contra sanguinem suum insidiantur, et moliuntur fraudes contra animas suas.
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 Sic semitae omnis avari, animas possidentium rapiunt.
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 Sapientia foris praedicat, in plateis dat vocem suam:
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 in capite turbarum clamitat, in foribus portarum urbis profert verba sua, dicens:
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 Usquequo parvuli diligitis infantiam, et stulti ea, quae sibi sunt noxia, cupient, et imprudentes odibunt scientiam?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Convertimini ad correptionem meam: en proferam vobis spiritum meum, et ostendam vobis verba mea.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 Quia vocavi, et renuistis: extendi manum meam, et non fuit qui aspiceret.
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 Despexistis omne consilium meum, et increpationes meas neglexistis.
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 Ego quoque in interitu vestro ridebo, et subsannabo, cum vobis id, quod timebatis, advenerit.
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 Cum irruerit repentina calamitas, et interitus quasi tempestas ingruerit: quando venerit super vos tribulatio, et angustia:
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 Tunc invocabunt me, et non exaudiam: mane consurgent, et non invenient me:
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 eo quod exosam habuerint disciplinam, et timorem Domini non susceperint,
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 nec acquieverint consilio meo, et detraxerint universae correptioni meae.
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 Comedent igitur fructus viae suae, suisque consiliis saturabuntur.
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 Aversio parvulorum interficiet eos, et prosperitas stultorum perdet illos.
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 Qui autem me audierit, absque terrore requiescet, et abundantia perfruetur, timore malorum sublato.
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
