Proverbiorum 11
1 Statera dolosa, abominatio est apud Deum: et pondus aequum, voluntas eius.
Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је.
2 Ubi fuerit superbia, ibi erit et contumelia: ubi autem est humilitas, ibi et sapientia.
Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост.
3 Simplicitas iustorum diriget eos: et supplantatio perversorum vastabit illos.
Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.
4 Non proderunt divitiae in die ultionis: iustitia autem liberabit a morte.
Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти.
5 Iustitia simplicis diriget viam eius: et in impietate sua corruet impius.
Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.
6 Iustitia rectorum liberabit eos: et in insidiis suis capientur iniqui.
Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.
7 Mortuo homine impio, nulla erit ultra spes: et expectatio solicitorum peribit.
Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.
8 Iustus de angustia liberatus est: et tradetur impius pro eo.
Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место.
9 Simulator ore decipit amicum suum: iusti autem liberabuntur scientia.
Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем.
10 In bonis iustorum exultabit civitas: et in perditione impiorum erit laudatio.
Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање.
11 Benedictione iustorum exaltabitur civitas: et ore impiorum subvertetur.
Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.
12 Qui despicit amicum suum, indigens corde est: vir autem prudens tacebit.
Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.
13 Qui ambulat fraudulenter, revelat arcana: qui autem fidelis est, celat amici commissum.
Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар.
14 Ubi non est gubernator, populus corruet: salus autem, ubi multa consilia.
Где нема савета, пропада народ, а помоћ је у мноштву саветника.
15 Affligetur malo, qui fidem facit pro extraneo: qui autem cavet laqueos, securus erit.
Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.
16 Mulier gratiosa inveniet gloriam: et robusti habebunt divitias.
Жена мила добија част, а силни добијају богатство.
17 Benefacit animae suae vir misericors: qui autem crudelis est, etiam propinquos abiicit.
Милостив човек чини добро души својој, а немилостив уди свом телу.
18 Impius facit opus instabile: seminanti autem iustitiam merces fidelis.
Безбожни ради посао преваран; а ко сеје правду, поуздана му је плата.
19 Clementia praeparat vitam: et sectatio malorum mortem.
Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је.
20 Abominabile Domino cor pravum: et voluntas eius in iis, qui simpliciter ambulant.
Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу.
21 Manus in manu non erit innocens malus: semen autem iustorum salvabitur.
Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се.
22 Circulus aureus in naribus suis, mulier pulchra et fatua.
Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи.
23 Desiderium iustorum omne bonum est: praestolatio impiorum furor.
Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев.
24 Alii dividunt propria, et ditiores fiunt: alii rapiunt non sua, et semper in egestate sunt.
Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.
25 Anima, quae benedicit, impinguabitur: et qui inebriat, ipse quoque inebriabitur.
Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен.
26 Qui abscondit frumenta, maledicetur in populis: benedictio autem super caput vendentium.
Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом.
27 Bene consurgit diluculo qui quaerit bona: qui autem investigator malorum est, opprimetur ab eis.
Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га.
28 Qui confidit in divitiis suis, corruet: iusti autem quasi virens folium germinabunt.
Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети.
29 Qui conturbat domum suam, possidebit ventos: et qui stultus est, serviet sapienti.
Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром.
30 Fructus iusti lignum vitae: et qui suscipit animas, sapiens est.
Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе.
31 Si iustus in terra recipit, quanto magis impius et peccator?
Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику?
