Psalmorum 57
1 Psalmus, in finem, ne corrumpas, David in tituli inscriptionem, cum fugeret a facie Saul in speluncam. Miserere mei Deus, miserere mei: quoniam in te confidit anima mea. Et in umbra alarum tuarum sperabo, donec transeat iniquitas.
Смилуј се на ме, Боже, смилуј се на ме; јер се у Тебе узда душа моја, и под сен крила Твојих склањам се док не прођу невоље.
2 Clamabo ad Deum altissimum: Deum qui benefecit mihi.
Призивам Бога Вишњег, Бога, који ми добро чини;
3 Misit de caelo, et liberavit me: dedit in opprobrium conculcantes me. Misit Deus misericordiam suam, et veritatem suam,
Да пошаље с неба и сачува ме, да посрами оног који тражи да ме прождре; да пошаље Бог милост своју и истину своју.
4 et eripuit animam meam de medio catulorum leonum: dormivi conturbatus. Filii hominum dentes eorum arma et sagittae: et lingua eorum gladius acutus.
Душа је моја међу лавовима, лежим међу онима који дишу пламеном. Зуби су синова људских копља и стреле, и њихов језик мач оштар.
5 Exaltare super caelos Deus: et in omnem terram gloria tua.
Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!
6 Laqueum paraverunt pedibus meis: et incurvaverunt animam meam. Foderunt ante faciem meam foveam: et inciderunt in eam.
Метнуше замку ногама мојим, и стегоше душу моју, ископаше преда мном јаму, и сами падоше у њу.
7 Paratum cor meum Deus, paratum cor meum: cantabo, et psalmum dicam.
Утврдило се срце моје, Боже, утврдило се срце моје; певаћу Те и славићу.
8 Exurge gloria mea, exurge psalterium et cithara: exurgam diluculo.
Пробуди се, славо моја, пробуди се, псалтире и гусле; устаћу рано.
9 Confitebor tibi in populis Domine: et psalmum dicam tibi in gentibus:
Хвалићу Господа по народима, певаћу Ти по племенима.
10 Quoniam magnificata est usque ad caelos misericordia tua, et usque ad nubes veritas tua.
Јер је велика до небеса милост Твоја, и истина Твоја до облака.
11 Exaltare super caelos Deus: et super omnem terram gloria tua.
Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!
