< Ii Samuelis 23 >
1 Haec autem sunt verba novissima, quae dixit David. Dixit David filius Isai: Dixit vir, cui constitutum est de christo Dei Iacob, egregius psaltes Israel:
А ово су последње речи Давидове: Рече Давид син Јесејев, рече човек који би постављен високо, помазаник Бога Јаковљевог, и љубак у песмама Израиљевим:
2 Spiritus Domini locutus est per me, et sermo eius per linguam meam.
Дух Господњи говори преко мене, и беседа Његова би на мом језику.
3 Dixit Deus Israel mihi, locutus est Fortis Israel, Dominator hominum, iustus dominator in timore Dei.
Рече Бог Израиљев, каза ми Стена Израиљева; који влада људима нека је праведан, владајући у страху Божијем;
4 Sicut lux aurorae, oriente sole, mane absque nubibus rutilat, et sicut pluviis germinat herba de terra.
И биће као светлост јутарња, кад сунце излази јутром без облака, и као трава која расте из земље од светлости иза дажда.
5 Nec tanta est domus mea apud Deum, ut pactum aeternum iniret mecum firmum in omnibus atque munitum. Cuncta enim salus mea, et omnis voluntas: nec est quidquam ex ea quod non germinet.
Ако и није такав дом мој пред Богом, ипак је учинио завет вечан са мном, у свему добро уређен и утврђен. И то је све спасење моје и сва жеља моја, ако и не да да расте.
6 Praevaricatores autem quasi spinae evellentur universi: quae non tolluntur manibus.
А безаконици ће свиколики бити као трње почупани, које се не хвата руком.
7 Et si quis tangere voluerit eas, armabitur ferro et ligno lanceato, igneque succensae comburentur, usque ad nihilum.
Него ко хоће да га се дохвати, узме гвожђе или копљачу; и сажиже се огњем на месту.
8 Haec nomina fortium David. David sedens in cathedra sapientissimus princeps inter tres, ipse est quasi tenerrimus ligni vermiculus, qui octingentos interfecit impetu uno.
Ово су имена јунака Давидових: Јосев-Васевет Тахмонац први између тројице; њему милина би ударити копљем на осам стотина и поби их уједанпут.
9 Post hunc, Eleazar filius patrui eius Ahohites inter tres fortes, qui erant cum David quando exprobraverunt Philisthiim, et congregati sunt illuc in praelium.
За њим Елеазар син Додона сина Ахоховог, између три јунака који беху с Давидом, и осрамотише Филистеје скупљене на бој, кад Израиљци отидоше;
10 Cumque ascendissent viri Israel, ipse stetit et percussit Philisthaeos donec deficeret manus eius, et obrigesceret cum gladio: fecitque Dominus salutem magnam in die illa: et populus, qui fugerat, reversus est ad caesorum spolia detrahenda.
Он се подиже, и би Филистеје докле му се рука не умори и укочи се при мачу: и Господ даде велико спасење онај дан, те се народ врати за њим само да покупи плен.
11 Et post hunc, Semma filius Age de Arari. et congregati sunt Philisthiim in statione: erat quippe ibi ager lente plenus. Cumque fugisset populus a facie Philisthiim,
А за њим Сама син Агејев Араранин; кад се Филистеји скупише у гомилу, и онде беше њива пуна лећа, и народ побеже од Филистеја,
12 stetit ille in medio agri, et tuitus est eum, percussitque Philisthaeos: et fecit Dominus salutem magnam.
Стаде усред њиве, и одбрани је, и поби Филистеје, и Бог даде велико спасење.
13 Necnon et ante descenderant tres qui erant principes inter triginta, et venerant tempore messis ad David in speluncam Odollam: castra autem Philisthinorum erant posita in Valle gigantum.
И та три прва између тридесет сиђоше и дођоше о жетви к Давиду у пећину одоламску, кад војска филистејска стајаше у логору, у долини рафајској.
14 Et David erat in praesidio: porro statio Philisthinorum tunc erat in Bethlehem.
А Давид беше онда у граду, и беше онда стража филистејска у Витлејему.
15 Desideravit ergo David, aquam de lacu et ait: O si quis mihi daret potum aquae de cisterna, quae est in Bethlehem iuxta portam!
А Давид зажеле, и рече: Ко би ми донео воде да пијем из студенца витлејемског што је код врата!
16 Irruperunt ergo tres fortes castra Philisthinorum, et hauserunt aquam de cisterna Bethlehem, quae erat iuxta portam, et attulerunt ad David: at ille noluit bibere, sed libavit eam Domino,
Тада она три јунака продреше кроз логор филистејски, и захватише воде из студенца витлејемског што је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; али он је не хте пити, него је проли пред Господом;
17 dicens: Propitius sit mihi Dominus, ne faciam hoc: num sanguinem hominum istorum, qui profecti sunt, et animarum periculum bibam? Noluit ergo bibere. Haec fecerunt tres robustissimi.
И рече: Не дај Боже да бих то учинио. Није ли то крв ових људи, који не марећи за живот свој идоше. И не хте пити. То учинише ова три јунака.
18 Abisai quoque frater Ioab filius Sarviae, princeps erat de tribus: ipse est qui levavit hastam suam contra trecentos, quos interfecit, nominatus in tribus,
И Ависај брат Јоавов син Серујин беше први између тројице; он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом.
19 et inter tres nobilior, eratque eorum princeps, sed usque ad tres primos non pervenerat.
Између те тројице беше најславнији, и поста им поглавар; али оне тројице не стиже.
20 Et Banaias filius Ioiadae viri fortissimi, magnorum operum, de Cabseel: ipse percussit duos leones Moab, et ipse descendit, et percussit leonem in media cisterna in diebus nivis.
И Венаја син Јодајев, син човека јунака, велик делима, из Кавсеила; он погуби два јунака моавска, и сишав уби лава у јами кад беше снег.
21 Ipse quoque interfecit virum Aegyptium, virum dignum spectaculo, habentem in manu hastam: itaque cum descendisset ad eum in virga, vi extorsit hastam de manu Aegyptii, et interfecit eum hasta sua.
Он уби и једног Мисирца, знатног човека; имаше Мисирац копље у руци, а он изиђе на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовим копљем.
22 haec fecit Banaias filius Ioiadae.
То учини Венаја син Јодајев, и би славан међу ова три јунака.
23 Et ipse nominatus inter tres robustos, qui erant inter triginta nobiliores: verumtamen usque ad tres non pervenerat: fecitque eum sibi David auricularium, a secreto.
Беше најславнији између тридесеторице, али оне тројице не стиже; и Давид га постави над пратиоцима својим.
24 Asael frater Ioab inter triginta, Elehanan filius patrui eius de Bethlehem,
Асаило брат Јоавов беше међу тридесеторицом, а то беху: Елханан син Додонов из Витлејема,
25 Semma de Harodi, Elica de Harodi,
Сама Арођанин, Елика Арођанин.
26 Heles de Phalti, Hira filius Acces de Thecua,
Хелис Фалћанин, Ира син Икисов Текујанин,
27 Abiezer de Anathoth, Mobonnai de Husati,
Авијезер Анатоћанин, Мевунеј Хусаћанин,
28 Selmon Ahohites, Maharai Netophathites,
Салмон Ахошанин, Марај Нетофаћанин,
29 Heled filius Baana, et ipse Netophathites, Ithai filius Ribai de Gabaath filiorum Beniamin,
Хелев син Ванин Нетофаћанин, Итај син Ривајев из Гаваје синова Венијаминових,
30 Banaia Pharathonites, Heddai de Torrente Gaas,
Венаја Пиротоњанин, Идај из долине Гаса.
31 Abialbon Arbathites, Azmaveth de Beromi,
Ави-Алвон Арваћанин, Азмавет Варумљанин,
32 Eliaba de Salaboni. Filii Iassen, Ionathan,
Елијава Салвоњанин, Јонатан од синова Јасинових,
33 Semma de Orodi, Aiam filius Sarar Arorites,
Сама Араранин, Ахијам син Сахаров Араранин,
34 Eliphelet filius Aasbai filii Machati, Eliam filius Achitophel Gelonites,
Елифелет, син Асвеја Махаћанина, Елијем син Ахитофела Гилоњанина.
35 Hesrai de Carmelo, Pharai de Arbi,
Есрај Кармилац, Фареј Арвљанин,
36 Igaal filius Nathan de Soba, Bonni de Gadi,
Игал син Натанов из Сове, Ванија од Гада,
37 Selec de Ammoni, Naharai Berothites armiger Ioab filii Sarviae,
Селек Амонац, Нареј Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву сину Серујином,
38 Ira Iethrites, Gareb et ipse Iethrites,
Ира Јетранин, Гарив Јетранин,
39 Urias Hethaeus. Omnes triginta septem.
Урија Хетејин; свега тридесет и седам.