Ii Samuelis 22
1 Locutus est autem David Domino verba carminis huius, in die qua liberavit eum Dominus de manu omnium inimicorum suorum, et de manu Saul.
И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;
2 et ait: Dominus petra mea, et robur meum, et salvator meus.
И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.
3 Deus fortis meus sperabo in eum: scutum meum, et cornu salutis meae: elevator meus, et refugium meum: salvator meus, de iniquitate liberabis me.
Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.
4 Laudabilem invocabo Dominum: et ab inimicis meis salvus ero.
Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
5 Quia circumdederunt me contritiones mortis: torrentes Belial terruerunt me.
Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.
Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне. (Sheol h7585)
7 In tribulatione mea invocabo Dominum, et ad Deum meum clamabo: et exaudiet de templo sancto suo vocem meam, et clamor meus veniet ad aures eius.
У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.
8 Commota est et contremuit terra: fundamenta montium concussa sunt, et conquassata, quoniam iratus est eis.
Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.
9 Ascendit fumus de naribus eius, et ignis de ore eius vorabit: carbones succensi sunt ab eo.
Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.
10 Inclinavit caelos, et descendit: et caligo sub pedibus eius.
Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.
11 Et ascendit super cherubim, et volavit: et lapsus est super pennas venti.
И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.
12 Posuit tenebras in circuitu suo latibulum: cribrans aquas de nubibus caelorum.
Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.
13 Prae fulgore in conspectu eius, succensi sunt carbones ignis.
Од севања пред Њим гораше живо угљевље.
14 Tonabit de caelo Dominus: et excelsus dabit vocem suam.
Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.
15 Misit sagittas et dissipavit eos: fulgur, et consumpsit eos.
Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
16 Et apparuerunt effusiones maris, et revelata sunt fundamenta orbis ab increpatione Domini, ab inspiratione spiritus furoris eius.
Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.
17 Misit de coelo, et assumpsit me: et extraxit me de aquis multis.
Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
18 Liberavit me ab inimico meo potentissimo, et ab his qui oderant me: quoniam robustiores me erant.
Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
19 Praevenit me in die afflictionis meae, et factus est Dominus firmamentum meum.
Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
20 Et eduxit me in latitudinem: liberavit me, quia complacui ei.
И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.
21 Retribuet mihi Dominus secundum iustitiam meam: et secundum munditiam manuum mearum reddet mihi.
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
22 Quia custodivi vias Domini, et non egi impie, a Deo meo.
Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.
23 Omnia enim iudicia eius in conspectu meo: et praecepta eius non amovi a me.
Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
24 Et ero perfectus cum eo: et custodiam me ab iniquitate mea.
И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.
25 Et restituet mihi Dominus secundum iustitiam meam: et secundum munditiam manuum mearum, in conspectu oculorum suorum.
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.
26 Cum sancto sanctus eris: et cum robusto perfectus.
Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;
27 Cum electo electus eris: et cum perverso perverteris.
С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.
28 Et populum pauperem salvum facies: oculisque tuis excelsos humiliabis.
Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
29 Quia tu lucerna mea Domine: et tu Domine illuminabis tenebras meas.
Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.
30 In te enim curram accinctus: in Deo meo transiliam murum.
С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
31 Deus, immaculata via eius, eloquium Domini igne examinatum: scutum est omnium sperantium in se.
Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.
32 Quis est Deus praeter Dominum: et quis fortis praeter Deum nostrum?
Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?
33 Deus qui accinxit me fortitudine: et complanavit perfectam viam meam.
Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
34 Coaequans pedes meos cervis, et super excelsa mea statuens me.
Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
35 Docens manus meas ad praelium, et componens quasi arcum aereum brachia mea.
Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.
36 Dedisti mihi clypeum salutis tuae: et mansuetudo mea multiplicavit me.
Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.
37 Dilatabis gressus meos subtus me: et non deficient tali mei.
Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
38 Persequar inimicos meos, et conteram: et non convertar donec consumam eos.
Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.
39 Consumam eos et confringam, ut non consurgant: cadent sub pedibus meis.
И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
40 Accinxisti me fortitudine ad praelium: incurvasti resistentes mihi subtus me.
Јер ме Ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.
41 Inimicos meos dedisti mihi dorsum: odientes me, et disperdam eos.
Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
42 Clamabunt, et non erit qui salvet, ad Dominum, et non exaudiet eos.
Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.
43 Delebo eos ut pulverem terrae: quasi lutum platearum comminuam eos atque confringam.
Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
44 Salvabis me a contradictionibus populi mei: custodies me in caput Gentium: populus, quem ignoro, serviet mihi.
Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.
45 Filii alieni resistent mihi, auditu auris obedient mihi.
Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
46 Filii alieni defluxerunt, et contrahentur in angustiis suis.
Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
47 Vivit Dominus, et benedictus Deus meus: et exaltabitur Deus fortis salutis meae.
Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
48 Deus qui das vindictas mihi, et deiicis populos sub me.
Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
49 Qui educis me ab inimicis meis, et a resistentibus mihi elevas me: a viro iniquo liberabis me:
Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.
50 Propterea confitebor tibi Domine in gentibus: et nomini tuo cantabo.
Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,
51 Magnificans salutes regis sui, et faciens misericordiam christo suo David, et semini eius in sempiternum.
Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.
