Deuteronomii 28
1 Si autem audieris vocem Domini Dei tui, ut facias atque custodias omnia mandata ejus, quæ ego præcipio tibi hodie, faciet te Dominus Deus tuus excelsiorem cunctis gentibus, quæ versantur in terra.
Ако добро узаслушаш глас Господа Бога свог држећи и творећи све заповести Његове, које ти ја данас заповедам, узвисиће те Господ Бог твој више свих народа на земљи.
2 Venientque super te universæ benedictiones istæ, et apprehendent te: si tamen præcepta ejus audieris.
И доћи ће на те сви ови благослови, и стећи ће ти се, ако узаслушаш глас Господа Бога свог,
3 Benedictus tu in civitate, et benedictus in agro.
Благословен ћеш бити у граду, и благословен ћеш бити у пољу,
4 Benedictus fructus ventris tui, et fructus terræ tuæ, fructusque jumentorum tuorum, greges armentorum tuorum, et caulæ ovium tuarum.
Благословен ће бити плод утробе твоје, и плод земље твоје и плод стоке твоје, млад говеда твојих и стада оваца твојих.
5 Benedicta horrea tua, et benedictæ reliquiæ tuæ.
Благословена ће бити котарица твоја и наћве твоје.
6 Benedictus eris tu ingrediens et egrediens.
Благословен ћеш бити кад долазиш и благословен ћеш бити кад полазиш.
7 Dabit Dominus inimicos tuos, qui consurgunt adversum te, corruentes in conspectu tuo: per unam viam venient contra te, et per septem fugient a facie tua.
Даће ти Господ непријатеље твоје који устану на те да их бијеш; једним ће путем доћи на те, а на седам ће путева бежати од тебе.
8 Emittet Dominus benedictionem super cellaria tua, et super omnia opera manuum tuarum: benedicetque tibi in terra, quam acceperis.
Господ ће послати благослов да буде с тобом у житницама твојим и у свему за шта се прихватиш руком својом, и благословиће те у земљи коју ти даје Господ Бог твој.
9 Suscitabit te Dominus sibi in populum sanctum, sicut juravit tibi: si custodieris mandata Domini Dei tui, et ambulaveris in viis ejus.
Поставиће те Господ да му будеш народ свет, као што ти се заклео ако уздржиш заповести Господа Бога свог и узидеш путевима Његовим.
10 Videbuntque omnes terrarum populi quod nomen Domini invocatum sit super te, et timebunt te.
И видеће сви народи на земљи да се име Господње призива на тебе, и бојаће се тебе.
11 Abundare te faciet Dominus omnibus bonis, fructu uteri tui, et fructu jumentorum tuorum, fructu terræ tuæ, quam juravit Dominus patribus tuis ut daret tibi.
И учиниће Господ да си обилан сваким добром, плодом утробе своје и плодом стоке своје и плодом земље своје на земљи за коју се заклео Господ оцима твојим да ће ти је дати.
12 Aperiet Dominus thesaurum suum optimum, cælum, ut tribuat pluviam terræ tuæ in tempore suo: benedicetque cunctis operibus manuum tuarum. Et fœnerabis gentibus multis, et ipse a nullo fœnus accipies.
Отвориће ти Господ добру ризницу своју, небо, да да дажд земљи твојој на време, и благословиће свако дело руку твојих те ћеш давати у зајам многим народима, а сам нећеш узимати у зајам.
13 Constituet te Dominus in caput, et non in caudam: et eris semper supra, et non subter: si tamen audieris mandata Domini Dei tui quæ ego præcipio tibi hodie, et custodieris et feceris,
И учиниће те Господ Бог твој да си глава а не реп, и бићеш само горе, а нећеш бити доле, ако узаслушаш заповести Господа Бога свог, које ти ја данас заповедам, да их држиш и твориш,
14 ac non declinaveris ab eis nec ad dexteram, nec ad sinistram, nec secutus fueris deos alienos, neque colueris eos.
И не одступиш ни од једне речи коју вам ја данас заповедам ни надесно ни налево, пристајући за другим боговима да им служиш.
15 Quod si audire nolueris vocem Domini Dei tui, ut custodias, et facias omnia mandata ejus et cæremonias, quas ego præcipio tibi hodie, venient super te omnes maledictiones istæ, et apprehendent te.
Али ако не узаслушаш глас Господа Бога свог да држиш и твориш све заповести Његове у уредбе Његове, које ти ја данас заповедам, доћи ће на тебе све ове клетве и стигнуће те.
16 Maledictus eris in civitate, maledictus in agro.
Проклет ћеш бити у граду, и проклет ћеш бити у пољу.
17 Maledictum horreum tuum, et maledictæ reliquiæ tuæ.
Проклета ће бити котарица твоја и наћве твоје.
18 Maledictus fructus ventris tui, et fructus terræ tuæ, armenta boum tuorum, et greges ovium tuarum.
Проклет ће бити плод утробе твоје и плод земље твоје, млад говеда твојих и стада оваца твојих.
19 Maledictus eris ingrediens, et maledictus egrediens.
Проклет ћеш бити кад долазиш, и проклет ћеш бити кад полазиш.
20 Mittet Dominus super te famem et esuriem, et increpationem in omnia opera tua, quæ tu facies: donec conterat te, et perdat velociter, propter adinventiones tuas pessimas in quibus reliquisti me.
Послаће Господ на тебе клетву, расап и погибао у свему за шта се прихватиш руком својом и шта узрадиш, док се не затреш и не пропаднеш на пречац за зла дела своја којима си ме оставио.
21 Adjungat tibi Dominus pestilentiam, donec consumat te de terra ad quam ingredieris possidendam.
Учиниће Господ Бог твој да се прилепи за те помор, докле те не истреби са земље у коју идеш да је наследиш.
22 Percutiat te Dominus egestate, febri et frigore, ardore et æstu, et aëre corrupto ac rubigine, et persequatur donec pereas.
Удариће те Господ сувом болешћу и врућицом, и грозницом и жегом и мачем, и сушом и медљиком, које ће те гонити докле не пропаднеш.
23 Sit cælum, quod supra te est, æneum: et terra, quam calcas, ferrea.
А небо над главом твојом биће од бронзе, а земља под тобом од гвожђа.
24 Det Dominus imbrem terræ tuæ pulverem, et de cælo descendat super te cinis, donec conteraris.
Учиниће Господ да дажд земљи твојој буде прах и пепео, који ће падати с неба на те, докле се не истребиш.
25 Tradat te Dominus corruentem ante hostes tuos: per unam viam egrediaris contra eos, et per septem fugias, et dispergaris per omnia regna terræ,
Даће те Господ Бог твој непријатељима твојим да те бију; једним ћеш путем изаћи на њих, а на седам ћеш путева бежати од њих, и потуцаћеш се по свим царствима на земљи.
26 sitque cadaver tuum in escam cunctis volatilibus cæli, et bestiis terræ, et non sit qui abigat.
И мртво тело твоје биће храна свим птицама небеским и зверју земаљском, нити ће бити ко да их поплаши.
27 Percutiat te Dominus ulcere Ægypti, et partem corporis, per quam stercora egeruntur, scabie quoque et prurigine: ita ut curari nequeas.
Удариће те Господ приштевима мисирским и шуљевима и шугом и крастама да се нећеш моћи исцелити.
28 Percutiat te Dominus amentia et cæcitate ac furore mentis,
Удариће те Господ лудилом и слепотом и беснилом.
29 et palpes in meridie sicut palpare solet cæcus in tenebris, et non dirigas vias tuas. Omnique tempore calumniam sustineas, et opprimaris violentia, nec habeas qui liberet te.
И пипаћеш у подне, као што пипа слепац по мраку, нити ћеш имати напретка на путевима својим; и чиниће ти се криво и отимаће се од тебе једнако, и неће бити никога да ти помогне.
30 Uxorem accipias, et alius dormiat cum ea. Domum ædifices, et non habites in ea. Plantes vineam, et non vindemies eam.
Оженићеш се, а други ће спавати са твојом женом; сазидаћеш кућу, а нећеш седети у њој; посадићеш виноград, а нећеш га брати.
31 Bos tuus immoletur coram te, et non comedas ex eo. Asinus tuus rapiatur in conspectu tuo, et non reddatur tibi. Oves tuæ dentur inimicis tuis, et non sit qui te adjuvet.
Во твој клаће се на твоје очи, а ти га нећеш јести; магарац твој отеће се пред тобом, и неће ти се вратити; овце твоје даће се непријатељу твом, и неће бити никога да ти помогне.
32 Filii tui et filiæ tuæ tradantur alteri populo, videntibus oculis tuis, et deficientibus ad conspectum eorum tota die, et non sit fortitudo in manu tua.
Синови твоји и кћери твоје даће се другом народу, а очи ће твоје гледати и капаће једнако за њима, а неће бити снаге у руци твојој.
33 Fructus terræ tuæ, et omnes labores tuos, comedat populus quem ignoras: et sis semper calumniam sustinens, et oppressus cunctis diebus,
Род земље твоје и сву муку твоју изјешће народ, ког не знаш, и чиниће ти криво и газиће те једнако.
34 et stupens ad terrorem eorum quæ videbunt oculi tui.
И полудећеш од оног што ћеш гледати својим очима.
35 Percutiat te Dominus ulcere pessimo in genibus et in suris, sanarique non possis a planta pedis usque ad verticem tuum.
Удариће те Господ приштем злим у коленима и на ногама, да се нећеш моћи исцелити, од стопала ноге твоје до темена.
36 Ducet te Dominus, et regem tuum, quem constitueris super te, in gentem, quam ignoras tu et patres tui: et servies ibi diis alienis, ligno et lapidi.
Одвешће Господ тебе и цара твог, ког поставиш над собом, у народ ког ниси знао ти ни стари твоји, и онде ћеш служити другим боговима, дрвету и камену.
37 Et eris perditus in proverbium ac fabulam omnibus populis, ad quos te introduxerit Dominus.
И бићеш чудо и прича и подсмех свим народима, у које те одведе Господ.
38 Sementem multam jacies in terram, et modicum congregabis: quia locustæ devorabunt omnia.
Много ћеш семена изнети у поље, а мало ћеш сабрати јер ће га изјести скакавци.
39 Vineam plantabis, et fodies: et vinum non bibes, nec colliges ex ea quippiam: quoniam vastabitur vermibus.
Винограде ћеш садити и радићеш их а нећеш пити вино нити ћеш их брати, јер ће изјести црви.
40 Olivas habebis in omnibus terminis tuis, et non ungeris oleo: quia defluent, et peribunt.
Имаћеш маслина по свим крајевима својим, али се нећеш уљем намазати, јер ће опасти маслине твоје.
41 Filios generabis et filias, et non frueris eis: quoniam ducentur in captivitatem.
Родићеш синове и кћери, али неће бити твоји; јер ће отићи у ропство.
42 Omnes arbores tuas et fruges terræ tuæ rubigo consumet.
Све воће твоје и род земље твоје изјешће бубе.
43 Advena, qui tecum versatur in terra, ascendet super te, eritque sublimior: tu autem descendes, et eris inferior.
Странац који је код тебе попеће се нада те високо, а ти ћеш сићи доле, веома ниско.
44 Ipse fœnerabit tibi, et tu non fœnerabis ei. Ipse erit in caput, et tu eris in caudam.
Он ће ти давати у зајам, а ти нећеш њему давати у зајам; он ће постати глава, а ти ћеш постати реп.
45 Et venient super te omnes maledictiones istæ, et persequentes apprehendent te, donec intereas: quia non audisti vocem Domini Dei tui, nec servasti mandata ejus et cæremonias, quas præcepit tibi.
И доћи ће на те све ове клетве и гониће те и стизаће те, докле се не истребиш, јер ниси слушао глас Господа Бога свог и држао заповести Његове и уредбе Његове, које ти је заповедио.
46 Et erunt in te signa atque prodigia, et in semine tuo usque in sempiternum:
И оне ће бити знак и чудо на теби и на семену твом довека.
47 eo quod non servieris Domino Deo tuo in gaudio, cordisque lætitia, propter rerum omnium abundantiam.
Јер ниси служио Богу свом радосног и веселог срца у сваком обиљу.
48 Servies inimico tuo, quem immittet tibi Dominus, in fame, et siti, et nuditate, et omni penuria: et ponet jugum ferreum super cervicem tuam, donec te conterat.
И служићеш непријатељу свом, ког ће Господ послати на тебе, у глади и у жеђи, у голотињи и у свакој оскудици; и метнуће ти гвозден јарам на врат, докле те не сатре.
49 Adducet Dominus super te gentem de longinquo, et de extremis terræ finibus in similitudinem aquilæ volantis cum impetu, cujus linguam intelligere non possis:
Подигнуће на тебе Господ народ издалека, с краја земље, који ће долетети као орао, народ, коме језика нећеш разумети.
50 gentem procacissimam, quæ non deferat seni, nec misereatur parvuli,
Народ бездушан, који неће марити за старца нити ће дете жалити.
51 et devoret fructum jumentorum tuorum, ac fruges terræ tuæ: donec intereas, et non relinquat tibi triticum, vinum, et oleum, armenta boum, et greges ovium: donec te disperdat,
И изјешће плод стоке твоје и плод земље твоје, докле се не истребиш; и неће ти оставити ништа, ни жито ни вино ни уље, ни плод говеда твојих ни стада оваца твојих, докле те не затре.
52 et conterat in cunctis urbibus tuis, et destruantur muri tui firmi atque sublimes, in quibus habebas fiduciam in omni terra tua. Obsideberis intra portas tuas in omni terra tua, quam dabit tibi Dominus Deus tuus:
И стегнуће те по свим местима твојим, докле не попадају зидови твоји високи и тврди, у које се уздаш, по свој земљи твојој; стегнуће те по свим местима твојим, по свој земљи твојој коју ти даје Господ Бог твој;
53 et comedes fructum uteri tui, et carnes filiorum tuorum et filiarum tuarum, quas dederit tibi Dominus Deus tuus, in angustia et vastitate qua opprimet te hostis tuus.
Те ћеш у тескоби и у невољи којом ће ти притужити непријатељи твоји јести плод утробе своје, месо од синова својих и од кћери својих, које ти да Господ Бог твој.
54 Homo delicatus in te, et luxuriosus valde, invidebit fratri suo, et uxori, quæ cubat in sinu suo,
Човек који је био мек и врло нежан међу вама прозлиће се према брату свом и према милој жени својој и према осталим синовима који му остану,
55 ne det eis de carnibus filiorum suorum, quas comedet: eo quod nihil aliud habeat in obsidione et penuria, qua vastaverint te inimici tui intra omnes portas tuas.
Те неће дати никоме између њих меса од синова својих које ће јести, јер неће имати ништа друго у невољи и тескоби, којом ће ти притужити непријатељ твој по свим местима твојим.
56 Tenera mulier et delicata, quæ super terram ingredi non valebat, nec pedis vestigium figere, propter mollitiem et teneritudinem nimiam, invidebit viro suo, qui cubat in sinu ejus, super filii et filiæ carnibus,
Жена која је била мека и врло нежна међу вама, која од мекоте и нежности није била навикла стајати ногом својом на земљу, прозлиће се према милом мужу свом и према сину свом и према кћери својој,
57 et illuvie secundarum, quæ egrediuntur de medio feminum ejus, et super liberis qui eadem hora nati sunt. Comedent enim eos clam propter rerum omnium penuriam in obsidione et vastitate, qua opprimet te inimicus tuus intra portas tuas.
И постељици, која изиђе између ногу њених, и деци коју роди; јер ће их јести кришом у оскудици својој од невоље и од тескобе, којом ће ти притужити непријатељ твој по свим местима твојим.
58 Nisi custodieris et feceris omnia verba legis hujus, quæ scripta sunt in hoc volumine, et timueris nomen ejus gloriosum et terribile, hoc est, Dominum Deum tuum:
Ако не уздржиш и не уствориш све речи овог закона, које су написане у овој књизи, не бојећи се славног и страшног имена Господа Бога свог,
59 augebit Dominus plagas tuas, et plagas seminis tui, plagas magnas et perseverantes, infirmitates pessimas et perpetuas:
Пустиће Господ на тебе и на семе твоје зла чудесна, велика и дуга, болести љуте и дуге.
60 et convertet in te omnes afflictiones Ægypti, quas timuisti, et adhærebunt tibi.
И обратиће на тебе све поморе мисирске, од којих си се плашио, и прилепиће се за тебе.
61 Insuper et universos languores, et plagas, quæ non sunt scriptæ in volumine legis hujus, inducet Dominus super te, donec te conterat:
И све болести и сва зла, која нису записана у књизи овог закона, пустиће Господ на тебе докле се не истребиш.
62 et remanebitis pauci numero, qui prius eratis sicut astra cæli præ multitudine, quoniam non audisti vocem Domini Dei tui.
И остаће вас мало, а пре вас беше много као звезда небеских; јер ниси слушао глас Господа Бога свог.
63 Et sicut ante lætatus est Dominus super vos, bene vobis faciens, vosque multiplicans: sic lætabitur disperdens vos atque subvertens, ut auferamini de terra, ad quam ingredieris possidendam.
И као што вам се Господ радова добро вам чинећи и множећи вас, тако ће вам се Господ радовати затирући вас и истребљујући вас; и нестаће вас са земље у коју идете да је наследите.
64 Disperget te Dominus in omnes populos, a summitate terræ usque ad terminos ejus: et servies ibi diis alienis, quos et tu ignoras et patres tui, lignis et lapidibus.
И расејаће те Господ по свим народима с једног краја земље до другог, и онде ћеш служити другим боговима, којих ниси знао ни ти ни оци твоји, дрвету и камену.
65 In gentibus quoque illis non quiesces, neque erit requies vestigio pedis tui. Dabit enim tibi Dominus ibi cor pavidum, et deficientes oculos, et animam consumptam mœrore:
Али у оним народима нећеш одахнути, нити ће се стопало ноге твоје одморити; него ће ти Господ дати онде срце плашљиво, очи ишчилеле и душу изнемоглу.
66 et erit vita tua quasi pendens ante te. Timebis nocte et die, et non credes vitæ tuæ.
И живот ће твој бити као да виси према теби, и плашићеш се ноћу и дању, и нећеш бити миран животом својим.
67 Mane dices: Quis mihi det vesperum? et vespere: Quis mihi det mane? propter cordis tui formidinem, qua terreberis, et propter ea, quæ tuis videbis oculis.
Јутром ћеш говорити: Камо да је вече! А вечером ћеш говорити: Камо да је јутро! Од страха којим ће се страшити срце твоје, и од оног што ћеш гледати очима својим.
68 Reducet te Dominus classibus in Ægyptum per viam de qua dixit tibi ut eam amplius non videres. Ibi venderis inimicis tuis in servos et ancillas, et non erit qui emat.
И вратиће те Господ у Мисир на лађама, путем за који ти рекох: Нећеш га више видети. И онде ћете се продавати непријатељима својим да будете робови и робиње, а неће бити купца.
