Psalmorum 94
1 Psalmus ipsi David, quarta sabbati. [Deus ultionum Dominus; Deus ultionum libere egit.
Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се!
2 Exaltare, qui judicas terram; redde retributionem superbis.
Подигни се, судијо земаљски, подај заслугу охолима.
3 Usquequo peccatores, Domine, usquequo peccatores gloriabuntur;
Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити?
4 effabuntur et loquentur iniquitatem; loquentur omnes qui operantur injustitiam?
Руже и охоло говоре, величају се сви који чине безакоње.
5 Populum tuum, Domine, humiliaverunt, et hæreditatem tuam vexaverunt.
Газе народ Твој, Господе, и достојање Твоје муче.
6 Viduam et advenam interfecerunt, et pupillos occiderunt.
Удовицу и дошљака убијају, и сироте море.
7 Et dixerunt: Non videbit Dominus, nec intelliget Deus Jacob.
И говоре: Неће видети Господ, и неће дознати Бог Јаковљев.
8 Intelligite, insipientes in populo; et stulti, aliquando sapite.
Оразумите се, прелуди људи! Будале! Кад ћете бити паметни?
9 Qui plantavit aurem non audiet? aut qui finxit oculum non considerat?
Који је створио ухо, зар не чује? И који је око начинио, зар не види?
10 Qui corripit gentes non arguet, qui docet hominem scientiam?
Зар неће обличити који народе уразумљује, који учи човека да зна?
11 Dominus scit cogitationes hominum, quoniam vanæ sunt.
Господ зна мисли људима како су ништаве.
12 Beatus homo quem tu erudieris, Domine, et de lege tua docueris eum:
Благо човеку кога Ти, Господе, уразумљујеш, и законом својим учиш;
13 ut mitiges ei a diebus malis, donec fodiatur peccatori fovea.
Да би му дао мир у зле дане, док се ископа јама безбожнику.
14 Quia non repellet Dominus plebem suam, et hæreditatem suam non derelinquet,
Јер неће одбацити Господ народ свој, и достојање своје неће оставити.
15 quoadusque justitia convertatur in judicium: et qui juxta illam, omnes qui recto sunt corde.
Јер ће се суд вратити на правду, у њега ће наћи сви правог срца.
16 Quis consurget mihi adversus malignantes? aut quis stabit mecum adversus operantes iniquitatem?
Ко ће устати за мене супрот злима? Ко ће стати за мене супрот онима који чине безакоње?
17 Nisi quia Dominus adjuvit me, paulominus habitasset in inferno anima mea. (questioned)
Кад ми Господ не би био помоћник, брзо би се душа моја преселила онамо где се ћути.
18 Si dicebam: Motus est pes meus: misericordia tua, Domine, adjuvabat me.
Кад кажем: Дрхће ми нога, милост Твоја, Господе, прихвата ме.
19 Secundum multitudinem dolorum meorum in corde meo, consolationes tuæ lætificaverunt animam meam.
Кад се умноже бриге у срцу мом, утехе Твоје разговарају душу моју.
20 Numquid adhæret tibi sedes iniquitatis, qui fingis laborem in præcepto?
Еда ли ће се близу Тебе стати престо крвнички, и онај који намишља насиље насупрот закону?
21 Captabunt in animam justi, et sanguinem innocentem condemnabunt.
Спремају се на душу праведникову, и крв праву окривљују.
22 Et factus est mihi Dominus in refugium, et Deus meus in adjutorium spei meæ.
Али је Господ моје пристаниште, и Бог је мој тврдо уточиште моје.
23 Et reddet illis iniquitatem ipsorum, et in malitia eorum disperdet eos: disperdet illos Dominus Deus noster.]
Он ће им вратити за безакоње њихово, за њихову злоћу истребиће их, истребиће их Господ, Бог наш.
