Psalmorum 6

1 In finem, in carminibus. Psalmus David. Pro octava. [Domine, ne in furore tuo arguas me, neque in ira tua corripias me.

Господе! Немој ме покарати у јарости својој, нити ме у гневу свом наказити.

2 Miserere mei, Domine, quoniam infirmus sum; sana me, Domine, quoniam conturbata sunt ossa mea.

Смилуј се на ме, Господе, јер сам изнемогао; исцели ме, јер су кости моје устрептале,

3 Et anima mea turbata est valde; sed tu, Domine, usquequo?

И душа се моја врло уздрхтала. А Ти, Господе, докле ћеш.

4 Convertere, Domine, et eripe animam meam; salvum me fac propter misericordiam tuam.

Обрати се, Господе, избави душу моју, помози ми ради милости своје.

5 Quoniam non est in morte qui memor sit tui; in inferno autem quis confitebitur tibi? (Sheol h7585)

Јер мртви не спомињу Тебе; у гробу ко ће Те славити? (Sheol h7585)

6 Laboravi in gemitu meo; lavabo per singulas noctes lectum meum: lacrimis meis stratum meum rigabo.

Изнемогох уздишући; сваку ноћ квасим одар свој, сузама својим натапам постељу своју.

7 Turbatus est a furore oculus meus; inveteravi inter omnes inimicos meos.

Усахну од жалости око моје, постара се од множине непријатеља мојих.

8 Discedite a me omnes qui operamini iniquitatem, quoniam exaudivit Dominus vocem fletus mei.

Идите од мене сви који чините безакоње, јер Господ чу плач мој.

9 Exaudivit Dominus deprecationem meam; Dominus orationem meam suscepit.

Чу Господ молбу моју, Господ молитву моју прими.

10 Erubescant, et conturbentur vehementer, omnes inimici mei; convertantur, et erubescant valde velociter.]

Нек се постиде и препадну сви непријатељи моји, нека се поврате и постиде одмах.